Празник Светог Симеона Мироточивог у Беранама

Празник Светог Симеона Мироточивог у Беранама
Празник Светог Симеона Мироточивог у Беранама
Празник Светог Симеона Мироточивог у Беранама
Празник Светог Симеона Мироточивог у Беранама

Академија у част Светог Симеона Мироточивог. Слава Саборног храма у Беранама.

Свечана академија поводом празника Светог Симеона Мироточивог, у чију славу и част се подиже Саборни храм у Беранама, у организиацији Епархије будимљанско-никшићке и Црквене општине Беране одржана је 25. фебруара 2019. године у препуној сали Центра за културу. Сабрање је благословио Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, честитајући велики празник Преподобног и богоносног Оца нашег Симеона Мироточивог.

-Велики жупан Стефан Немања - Свети Симеон Мироточиви личност је наше историје која заслужује епитет први. Он није први српски владар, нити први српски светитељ, али његово дјело има тако далекосежан значај за српски народ да није случајно што га зовемо првим. Објединио је расцјепкане српске земље, обновио своју пропалу дједовину, као што пише његов биограф, а његова дједовина права је Дукља, односно данашња Црна Гора. Не само што је рођен у Подгорици, него својим давним поријеклом потиче из Дукље. Ко чита преднемањићку историју и поближе изучи Бодиново дјело видјеће да је рашка династија, којој је зачетник, управо, Свети Стефан Немања у правом смислу те ријечи, дошла у Рашку, у Бодиново вријеме, из Дукље, Зете, Црне Горе. Родбинске везе двије династије биле су толико блиске да је Свети Стефан имао преимућство да, без икаквих проблема, обједини тадашњу Дукљу и Рашку, да тиме потисне туђина, јер је византијско царство држало мале српске државице у вазалном потчињеном положају, подсетио је владикса Јоаникије.

-Државничке заслуге Светог Симеона Мироточивог јесу величанствене, али он не би имао праву државничку визију да није имао праву вјеру. Када говоримо о  светитељству Светог Симеона Мироточивог видимо, прије свега, његову вјеру. Свакако, да не би имао ни праву државничку визију да није имао праву вјеру. Све што је радио, радио је са вјером. Његово опредјељење за православље је имало толику снагу и толики утицај за његово потомство као Лазарево опредјељење за Царство небеско, а и једно и друго опредјељење је суштински исто, подсетио је Владика и наставио:

-Данас, понајвише, говоримо о његовом ктиторству, о његовој жаркој жељи да угоди Богу, која се појављивала кроз цио његов живот. Докле је био у снази, у сили и слави подизао је величанствене светиње, а када се примакао крају свог живота и више се усмјеравао ка Небеском, него према земаљском царству, лако је предао власт своме наследнику и, са великом жељом да угоди Богу, примио монашки чин. Некада силни и неустрашиви ратник, Стефан Немања од кога се тресао Балкан, до те мјере се смирио да је својим смирењем задивио и светогорске монахе. Његово светитељство слави се, скоро, на исти начин као светитељство Светог Саве, а ми овдје у Беранама подижемо Саборну светињу Епископије будимљанско-никшићке, монументални храм Светом Стефану Немањи - Симеону Мироточивом и зато смо уобичајили да овај велики празник обиљежимо духовним свечаностима и литургијским сабрањима у славу осмовековних јубилеја Српске Православне Цркве и Епархије будимљанско-никшићке.

Свечану Светосимеоновску беседу одржао је књижевник и новинар Новица Ђурић, председник Удружења књижевника Црне Горе, који је указао на стање у данашњој Црној Гори: -Актуелна власт у Црној Гори настоји да сакрије Немањине трагове, трагове наше древности у коријену града, желећи да остатке тврђаве преиначи у османско наслеђе, а Немањину колијевку у туђинско огњиште. У том циљу заратили су и са самим Богом, подмећући Црној Гори и њеном светитељском трону лажне попове и лажне цркве, док праве настоје да уруше и затру. Да се наша заблудјела браћа ичега сјећају, знали би да им је држава у коју се куну рођена у олтару Српске Православне Цркве, исте оне коју хоће да обурдају са Румије, коју су обурдали са Ловћена...

-Немања је наша прва станица на путу, наш дубоки споменик битисања, наш корјен, наша тапија коју морамо дјеци да предамо како би знали да су у Црној Гори своји на своме, поручио је г. Ђурић.

-Пошавши за сином на Атос, одрекавши се пуних ризница, замијенивши свијет црном ризом, силни ратник скрушено је признао првенство синовог дјела, ударајаћи наук, путоказ и високу лествицу народне етике, која ће се касније на Косову потврдити избором Светог кнеза Лазара Равнонемањићког: Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довјека. Као што је Свети Сава у Пантеону наших светитеља старији од Светог Симеона, тако је и наша духовност, вјера и култура, увек била приоритетнија од свих земаљских блага и ризница. Та порука је стигла и до ове генерације Срба и опредијелило како ћемо се понашати и на Косову Пољу, и на Мојковцу, и на Крусима, и на Ножицама, на свим нашим Кајмакчаланима, Вртијељкама и Кошарама...То је наш путоказ за сва мутна времена, па и за ово вријеме којем свједочимо, казао је, између осталог, г. Ђурић.

У програму свечане академије учествовали су хор „Света мати Анастасија“, вокална солисткиња Јелена Ристић, народни гуслар Милета Пантовић, певачки састав „Цар Душан Силни“, трио Настасија Зоговић, Милена Пековић и Наталија Кораћ, рецитатор Василије Лекић. Програм су водили Ирина Зечевић и Васко Драговић.

Поводом празника Светог Симеона Мироточивог, славе Саборног храма који се подиже у Беранама, 26. фебруара 2019. године служена је света Литургија у храму Преображења Господњег.

Литургију је служило свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке уз молитвено учешће верног народа кокоме се обратио протојереј-ставрофор Драган Ристић, архијерејски намјесник берански, подсјетивши на житије Светог Симеона Мироточивог, великог владара који је живио са Христом и молитву носио у срцу своме:

-Са том молитвом је проводио сваки дан свог живота, посебно у молитви Пресветој Богородици. Зато га је Господ обрадовао, а то може само онај ко је истински вјерник, да свој владарски престо замијени монашким ризама, да послије двора и овоземљских угодности и привилегија пође стопама свог сина, замонаши се и остатак живота проведе као монах. Свети Симеон је био велики светитељ и велики ктитор, који је подигао бројне и значајне светиње. Свој печат оставио је у Хиландару, Студеници, Милешеви... Као светитељ и Божји угодник дао је примјер свима нама како човјек може да, из оне величине и силине владарске, у свом срцу носи смиреност, добротољубље, да чини милостињу, охрабрује, учи и за собом оставља свијетли траг светитељства који траје до данашњег дана.

Као небески заштитник Свети Симеон, заједно са својим сином Светим Савом, са небеса благосиљају, укрепљују и чувају наш народ већ осам стотина година - зато и опстајемо. Опстајемо зато што тај његов дубоки траг и дубока ораница, којом је заорао нашу свету земљу, до данашњег дана траје. Кроз Светог Симеона Мироточивог можемо да видимо, на лијеп и јасан начин, како се Бог побринуо за нас, колико је кроз његову светост и нас, на неки начин, дотакао да и ми можемо, ако се будемо служили његовим примјером, у свом животу достићи и задобити Царство небеско.

Наша генерација има привилегију да ју је Господ обрадовао и даровао могућност да, у име Светог Симеона, градимо Саборни храм Епархије будимљанско-никшићке. Господ нам је дао прилику да сви на свој начин и колико је у нашој моћи учествујемо у изградњи Саборног храма, да себе, своје породице, претке и потомке уградимо у ову светињу, поручио је протојереј-ставрофор Драган Ристић и позвао је верни народ да учествује у радовима на изградњи Саборног храма Светог Симеона Мироточивог у Беранама.

Освештан је и преломљен славски колач, а заједничарење је настављено за трпезом љубави коју су припремили домаћини славе породица Вуканић. Часну обавезу да наредне године буду домаћини славе беранског Саборног храма преузела су браћа Јововић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка