Празник Успеније Пресвете Богородице у Пивском манастиру

Свету архијерејску Литургију у Пивском манастиру служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са више свештенослужитеља Епархије будимљанско-никшићке, уз појање црквеног хора Новомученика Станка из Никшића. Велики хришћански празник Успеније Пресвете Богородице сабрао је у Светом богослужењу и храмовној слави велики број вјерног народа Пиве и других крајева, који су након великогоспојинског поста приступили Светој тајни причешћа. Њима се ријечима празничне бесједе Преосвећени владика Јоаникије.

- Данас прослављамо велики празник Успеније Пресвете Богородице. Црква Божија овај празник посебно истиче и зато су многи свети храмови, као и ова пивска светиња, посвећени том дивном и спасоносном празнику. Можда најљепши храмови што је земља небу подигнула посвећени су Успенију Пресвете Богородице. И то није случајно, јер у овом празнику сабира се све оно што везујемо за Пресвету дјеву Богородицу, Њено рођење, Њено увођење у храм, благовјести које је примила са неба да ће родити сина Божијег и испуњење Духом Светим када је приликом Благовјести осјенио Дух Божији, зачеће и рођење сина Божијег и све оно што је она као мајка Спаситеља свијета, све оно велико, дивно, неописиво и величанствено, сабира се у овом празнику, казао је Преосвећени владика Јоаникије, додајући да Црква Божија Пресветој Богородици пјева бројне химне и славословља, призивајући је у помоћ, нарочито на Свети дан Њеног Успенија. - Њено уснуће и Њена смрт, такође, бјеше славна и преславна, свијетла, свијетли одлазак из овог живота у нови, вјечни и бесконачни живот у царству Божијем. Та Царица неба и земље сад царује са Сином својим на небесима у све вјекове и кроз сву вјечност. За њу је смрт била само дуг Адамовој природи која је због гријеха подлегла смрти, а заправо, Она се јавила јачом од смрти, јер како би она која је родила живот била подложна смрти, осим по Божијем промишљању и да би вратила онај дуг којим се Адама задужио гријехом својим и да би, на такав начин, показала своје крајње смирење, следујући Сину свом Који је на Крсту примио смрт за искупљење и за спасење цијелог свијета, за спасење рода људског, за наше обновљење, просвећење и освећење, за наше обесмрћење.

Храмовна слава дрвене пивске светиње прослављена је освештањем славског колача. Домаћин овогодишњег славља Миливоје Чаваркапа је дио крсног колача предао Василију Дурутовићу, који ће кум славе бити идуће године. Потом је у манастирској порти одржана свечна духовна академија. Празник је сабраном народу честитао је проф. др Јован Делић, модератор духовне академије, а поздравним словом храмовну славу је благословио и Његово Преосвештенство Владика Јоаникије. 

Пригодну бесједу одржао је Ђорђо Сладоје, књижевник из Новог Сада аутор више збирки поезије, чије стваралаштво је награђивано бројим књижевним наградама ипризнањима.

- На свим језицима свијета, чак и на немуштом, па и на оном који је ономад декретом установљен, мајка је најсветија ријеч. Њу прву измуцамо, оглашавајући своје присуство на земљи и последњу изушћујемо одлазећи са овог свијета. А Богомајка јесте ријеч над ријечима која се изговара и слуша стојећи, а за шта Грци имају лијеп израз акатист. Не помињем ово случајно, јер од свега што је у мору разноврсних текстова о Пресветој Богородици речено, можда је управо акатист Њој посвећен најљепши, најтачнији и најбогатији у сваком погледу. У овој, вјероватно, најславнијој пјесми православне традиције, поред осталог, се каже: „Теби Богородице, војвоткињи Која се бори за нас, ми слуге Твоје узносимо побједне захвалне пјесме, јер смо се избавили од зала.", рекао је, поред осталог Ђорђо Сладоје, додајући: - Византијска престоница је била под заштитом Богородице, заштитнице свих војски као што је под Њеним окриљем и Света Гора и Хиландар и српски народ, а у крајњем и васколики православни свијет. Химна пореди Пречисту дјеву Марију са непоколебљивом кулом и каже за Њу да као гром страши непријатеље. Описује је као борбену и узвишену, а рефрен химне каже: „Радуј се невјесто неневјесна." Она је истовремено и храбра и мудра и посједује истинску свјетлост која просвјетљује разум вјерних. Пресвета Богородица је својом унутрашњом снагом душе и духа, својом светошћу распршила митове и коначно залупила врата подземног свијета, отворивши широм капије раја.

У културно-умјетничком програму учествовали су: етно-састав Браћа Теофиловићи, изворна група „Јахорина" са Пала, извођач класичне музике на виоли Ина Благојевић и народни гуслар Здравко Кнежевић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка