Празновање Цветне недеље у Саборној цркви у Новом Саду
У Саборној цркви у Новом Саду, у недељу 28. априла, када наша света Црква празнује празник Цвети - Свечани улазак Господа нашег Исуса Христа у град Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј началствовао је евхаристијским сабрањем мноштва верног народа Божјег. Епископ Иринеј је, уз саслужење четрнаесторице презвитера и седморице ђакона, у свештени ђаконски чин рукоположио ипођакона Мирослава Николића, перовођу Црквеног суда Епархије бачке. Пред сам почетак свете Литургије, Његово Преосвештенство рукопроизвео је у чин чтеца Александра Билића, вероучитеља из Новог Сада, и Марка Гостовића, ученика четвртог разреда гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду.
По сведочењу Његовог Преосвештенства, данашњи празнични дан спаја два периода: Свету Четрдесетницу и Недељу светих и спасоносних страдања Господњих, после којих ћемо се срести са непролазном и увек актуелном радошћу празника Васкрсења Христовог. Празнујући данашњи празник, ми поново доживљавамо радост Господњег уласка у град Јерусалим.
Господ наш, у пратњи својих светих апостола и мноштва народа, који није био заинтересован да види само Њега, него и васкрслог Лазара, улази у град Јерусалим и сведочи да ће бити предан у руке безаконикâ, да ће бити мучен, убијен, али и да ће трећега дана васкрснути.
Нажалост, људи тога времена нису у Њему препознали Спаситеља света, него, будући да су га очекивали у лику неког револуционара и војсковође, само недељу дана после узвикивања речи „Осана сину Давидовом”, разапели су Га на крст.
Данашњи празник је првенствено израз истинског Господњег смирења као „оног који је дошао да служи, а не да му служе”. Уместо свиле и кадифе, добио је огртач; уместо царске дијадеме, добио је трнов венац, а за сву Своју доброту и љубав према нама грешним људима примио је крсну смрт. Ускликнимо и ми Господу нашем „Осана сину Давидовом, благословен који долази у име Господње!”, дубоко свесни, као и наш Господ, да истинска и непролазна слава долази кроз жртву, кроз страдање на крсту, а не када своје главе приклањамо пролазностима овога времена и света.
Извор: Епархија бачка
