Прe 50 година објављена енциклика папе Павла VI ‘Humanae vitae’

Поводом 50-годишњице енциклике „Humanae Vitae“ присећамо се речи које је Павле VI посветио том документу на општој аудијенцији одржаној недељу дана после његова објављивања. Апел је то папе Монтинија хршћанским брачним паровима да у том марљиво припремљеном документу не виде низ забранā него допринос њихову позиву. Била је среда усред лета, последњи дан месеца јула, када је Павле VI предводио општу аудијенцију у дворани папске палате у Кастел Гандолфу. Већ је прва његова реченица изазвала комешање. Наше речи данас, рекао је, обавезује енциклика насловљена Humanae Vitae… Можда је то био тренутак за који се данима припремао да се директно обрати народу и отворена срца говори о теми која га је годинама исцрпљивала у настојањима да оствари један од најделикатнијих и слојевитих докумената његове папске службе.

После само неколико уводних речи долази се до кључне тачке. „Овај папски документ (…) није само проглашење негативнога моралног закона, односно искључивање сваког чина који смера на то да рађање учини немогућим, него је најпре позитивни приказ брачнога морала у складу с његовом мисијом љубави и плодности…“ – истакaо је Павлe VI, коме су биле добро познате критике и сумњичавост према тексту унутар и изван Цркве.

Папа осећа потребу да објасни ствари, и објасни самога себе. Испричати оно што је папа прегледао лично, савесно, одломак по одломак, како би га претворио у дело учитељске службе, није врста неосетљиве и мучне мисли, него размишљање које подстиче пре свега љубав оца према породицама, посебно према онима који свакодневно свој живот одмеравају вером.

Снажни осећаји пратили састављање документа

Лично папа Монтини је рекао окупљеном народу да тим поводом не жели говорити о садржаини енциклике. Он жели дати простора осећајима, онима који су му, како је рекао, испунили душу током четири године захтевнога рада на састављању енциклике. Први је осећај - осећај врло велике одговорности због које је он и духовно патио. Проучавали смо, читали и расправљали колико смо могли, и увек смо се много молили, казао је папа.

Осјећај наде

Ипак, додао је касније, други нас је осећај увек руководио у раду, а то је осећај љубави, пастирске осетљивости према онима који су позвани укључити у брачни живот и у породицу своју посебну личност. Трећи је пак осјећај, рекао је Павао VI, осећај наде. Нада да ће хршћански брачни парови схватити да његове речи, колико год могле изгледати строге и тешке, желе бити тумачи веродостојности њихове љубави позване преобликовати се у идење за  Христовом љубављу према његовој мистичкој невести Цркви, и да ће помоћи улити у савремену породицу њезину сопствену духовност, врело савршенства за појединачне њезине чланове и морално сведочанство у друштву, истакнуо је Павле Шести.

Извор: Vatican News (са енглеског Инфо служба СПЦ)