Предавање Епископа Атанасија (Раките): Безбедност на Балкану – допринос Цркве

Предавање Епископа Атанасија (Раките): Безбедност на Балкану – допринос Цркве
Предавање Епископа Атанасија (Раките): Безбедност на Балкану – допринос Цркве
Предавање Епископа Атанасија (Раките): Безбедност на Балкану – допринос Цркве
Предавање Епископа Атанасија (Раките): Безбедност на Балкану – допринос Цркве

На позив генерал-мајора др Младена Вуруне, начелника Војне академије, Његово Преосвештенство викарни епископ хвостански Г. Атанасије одржао је полазницима Генералштабног и Командноштабног усавршавања предавање на тему ''Безбедност на Балкану – допринос Цркве''.

Будућим потпуковницима, пуковницима и генералима како српске тако и америчке, кинеске и босанско-херцеговачке војске, Владика Атанасије је понудио православно хришћанско виђење одупирања злу, старању на заштити ближњих и обезбеђивању услова за нормалан живот и рад на простору на којем живимо.

У уводном излагању Владика је објаснио шта је у својој суштини Црква као заједница и који је најдубљи смисао њеног постојања и са којим крајњим циљем она врши своју мисију у свету.

О специфичном мајчинском односу Српске Цркве према српком народу, као и о самом називу наше помесне Цркве, Епископ хвостански је прецизирао да придев српска не значи да је Српска Црква резервисана само за припаднике српског народа, већ напротив, да следствено самој њеној суштини, она у себи сабира свакога који жели да верује и себе изграђује на Јеванђељу, али да је српски народ у њој управо тај који је дао највећи допринос њеном изграђивању и трајању.

За војну службу као непоколебљиву спремност да се брани и животом Отаџбина и све што се налази у њој, Владика Атанасије је рекао да је њен најјачи покретач љубав. Објаснио је да када се са непријатељима упушта у борбу, у којој је основни разлог те борбе љубав према свему ономе што се брани, нема јачег и боље мотивисаног војника за такав подухват. Ако се бори са мржњом као главним разлогом, изгледи су велики да се таква борба изгуби.

При крају је Владика објаснио како се и на који начин Црква моли у време ратних дејстава, за свој народ, за оне који непосредно страдају, за оне од којих се страда и против сваког зла у нама самима, тј. мржње. Ово објашњење је поткрепио читањем молитава које су коришћење свакога дана на богослужењима у храмовима Српске Цркве за време рата деведесетих.

Ово предавање је било право освежење у образовном процесу постдипломаца Војне академије.
                                                                                                      свештеник Јован Бабић