Пређеосвећена Литургија у манастиру Ђурђеви Ступови

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је у сриједу 5. марта 2014, Пређеосвећену Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови, уз сасужење свештенства и монаштва Епархије.

Преосвећени Епископ је сабраном народу бесједио о Светом Андреју Критском, чији се велики покајни канон чита на повечерју прва четири дана Часног васкршњег поста. Овај канон, према ријечима Владике Јоаникија, има велико дејство и слојевито, поучно значење, упућује нас на читање Светог Писма и указује на дубљи духовни смисао многих догађаја из Светог Писма.

"Наше света православна вјера, драга браћо и сестре, је са Истока, њени извори су из Јерусалима, Синаја, Витлејема и веома је битно да имамо то осјећање да смо ми, Словени, као и други народи, накалемљени на питому маслину јерусалимску. Велики покајни канон писао је човјек који је васпитан у Светој земљи. Рођен у Антиохији, Свети Андреј Критски дуго година је био монах у Светој лаври Светог Саве Освећеног; живио је крајем 7. и почетком 8. вијека. Био је познат као велики богослов, а још као ђакон учествовао је на VI Васељенском сабору. Он је сабрао духовна искуства из велике лавре Светог Саве Освећеног, из светог града Јерусалима, из лавре Светог Герасима Јорданског за коју је, преко Старца Зосиме, била везана Света Марија Египћанка“, казао је Његово Преосвештенство.

Владика је, у својој архипастирској бесједи, подсјетио да је у давним временима, на Истоку, код монаха била пракса да почетак поста обиљежавају заједничким богослужењем, а потом се разилазе у пустињу и сабирају тек на Цвијети. И управо ти монаси, који су се испуњавали Духом Светим, писали су овакве свете службе, а међу њима су Свети Јован Дамаскин и, нарочито, Свети Андреј Критски.

"Ко нема могућност да оде у Свету земљу треба само да долази на богослужења, јер како је говорио Свети Владика Николај "Ако не нађеш Бога у свом срцу, нећеш Га наћи ни у Јерусалиму“, нити било гдје по светим мјестима. Најсветије и најдрагоцјеније мјесто, драга браћо и сестре, на које Бог гледа је људско срце и ако ми духовна искуства будемо сабирали преко светих служби онда можемо надокнадити тај недостатак што немамо могућност да стигнемо до Свете земље, нити до других светих мјеста, да би се на лицу мјеста поучили. То јесте драгоцјено искуство, али ово је још драгоцјеније“.

"Колико је светитеља по Васељени који никада нијесу видјели света мјеста, ни Свету Гору Атонску, али су постали свети, управо што су црпили духовну снагу и освећивали се преко светих богослужења, поучавали се из Светог Писма и, на тај начин, црпили сокове из коријена те питоме маслине на коју смо накалемљени, долазили до извора свете вјере, којој је извор свети град Јерусалим“, истакао је Владика Јоаникије.

И Свети Отац наш Сава, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки, ишао је у Свету земљу. Он је из Свете земље свом народу пренио драгоцјена духовна искуства која се тичу богослужења, али и она везана за живопис и друга знања, корисна за све хришћане.

"Није Свети Сава ишао у Свету земљу само ради своје духовне глади, него је тамо покупио искуства, знања, предања и пренио их свом народу. Преносио је и духовна искуства Свете Горе Атонске, али се у његовим житијима нарочито истиче да је преносио духовна искуства са Истока. Канон Светог Андреја Критског на, заиста, изворан, прави, аутентичан начин преноси нам духовна искуства, созерцања, знања, духовну науку којом су се поучавали и којом су живјели Свети Оци са Истока“.

"Света богослужења су веома значајна у току цијеле године, а нарочито ова великопосна богослужења; толико су значајна да је без њих немогуће замислити православни хришћански живот. Она човјека ободрују, њима се хришћани могу, у значајној мјери, поучити вјери. Ко је долазио редовно на света богослужења, читао Свето писмо, трудио се да сазна и научи, ко је слушао ријеч Божју у храму, тај је научио све оно што је важно у нашој светој вјери. Нека вас Бог благослови, утврди, укријепи, да свима овај великопосни подвиг и ношење крста, кроз Велики пост, буде на спасење, да ојачате у вјери, чистоти, љубави, у свим врлинама, које су драгоцјене и спасоносне“, поручио је Његово Преосвештенство владика Јоаникије.

Извор: Епархија будиљманско-никшићка