Предлаже се да аеродром на Далеком истоку понесе име Светог Инокентија Аљаског

Ових дана је предложено неколико имена по којима би се назвао аеродром на Јужном Сахалину на Далеком истоку, међу којима се спомиње и Свети Инокентије (Венијаминов) Московски, равноапостолни просветитељ Северне Америке.

Свети Инокентије Московски прославља се у Руској Цркви као равноапостолни. У 19. веку крстио је хиљаде људи, подизао је цркве и оснивао школе у којима је предавао. Он је сачинио азбуку за алеутски језик и за Алеуте превео Нови Завет.

Кратко житије св. Инокентија Аљаског

Рођен је 1797. у забаченом селу у околини Иркутска у Русији и на крштењу је добио име Јован. У 6. години послат је у сиротиште, а у 9. уписао се у Богословију у Иркутску. Одмах по његовом упису пронађене су мошти Светог Инокентија Иркутског, чије име и апостолску вредност је млади Јован касније наследио. Био је веома вредан и изванредан студент, притом смеран и драг, и по овим особинама дато му је презиме Венијаминов по почившем епископу Венијамину Иркутском кога су верници обожавали.

По рукоположењу за свештеника провео је пола године као парох у Иркутску, а онда је драговољно пристао да мисионари на Аљаски, мада су се многи свештеници плашили да оду тамо, јер се прочуло да је то дивља земља са много опасности.

Супруга му се расплакала кад је чула да иду на мисионарску делатност, али није била у стању да га разувери, па је он у својој 26. години са породицом пропутовао преко 2000 миља, за шта му је требала годину дана напорног путовања. И најзад је стигао на Алеутска острва 1824. године.

Својим рукама је подигао цркву. Кајаком је посећивао удаљене пределе, а користио је и санке који су вукли пси или ирваси. Изучио је шест дијалеката домородачког језика и сачинио је прву писану азбуку за Алеуте. Превео је  Свето Писмо и неке богослужбене књиге на њихов језик.  Писао је етнографске, географске и лингвистичке списе, на основу којих је био изабран за почасног члана Руског географског друштва и Московског царског универзитета.

Вратио се назад у Русију, где је потражио финансијску подршку за његову  аљаску мисију, а  кад му је супруга овде умрла, положио је монашке завете и узео име Инокентије по Инокентију Иркутском. Касније је хиротонисан за епископа и постављен је за епархијског архијереја Камчатско-курилских и Алеутских острва, куда се и вратио неуморно градећи цркве, подучаваући свештенике, трудећи се да Свето јеванђеље и православну веру приближи домородачком народу Аљаске, при чеми је подстицао да се користи и енглески језик, а настојао је да се изгради домородачко свештенство.

Касније је уздигнут у степен архиепископа. и пошто се вратио у Русију. изабран је за московског митрополита. Наставио је са мисионарском ревношћу и у том циљу основао је Православно мисионарско друштво. Можда је највише познат по ревности да Јеванђеље шири по свету. Проповедао је по областима као што су: Аљаска, Чухотка, Алеутска острва, Курилска острва, Источни Сибир, Амурска област, Камчатка и Далеки исток.

Митрополит Инокентије је донео светлост хришћанске вере Алеутима, Колошима, Курилима, Ескимима, Кенајима, Чугосима, Камчадалима, Олиуторима, Негидалима, Монголима, Самогирскима, Голдима, Гуљакима, Тунгузима, Чукасима, Јакутима и Китијанима. Био је познат као одличан проповедник  и никад не би пропустио прилику да подучи народ и свештенство.

Свети Инокентије, митрпоолит московски, просветитљ Сибира и Америке, прославља се 31. марта.

Извор: orthodoxchristian