Предраг Драгутиновић: Који чита да разуме: теме из Светог Писма Новог Завета
Београд: Хришћански културни центар др Радован Биговић : Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Библијски институт, 2015, XIV, 278 стр. ; 21 cm ISBN 978–86–85273–34–6 (ХКЦДРБ)
Егзегеза Светог Писма је одувек представљала темељ хришћанске теологије. Дела великих патристичких писаца, попут Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова, Светог Јована Златоустог et cetera, најчешће су беседе на одређена библијска места. То нам указује на превасходно литургијски карактер светописамске егзегезе. Свето Писмо је писано у Цркви и за Цркву. Евхаристија стога представља основу и референтни оквир његовог разумевања. Али, тумачење никада није завршено. Не постоји савршено и коначно егзегетско решење које бисмо могли напросто да понављамо. Јер тумачење, као и сам језик, временом потребује да буде протумачено.
Реч Божја јесте дата једном за свагда, али је задатак тумача да је у сваком времену учине разумљивом. Тај задатак је могуће обавити само ако се, с једне стране, добро познају друштвене и културолошке прилике слушалаца, које се веома брзо мењају. Са друге стране, неопходно је да тумач буде уроњен у опитно искуство догађаја литургијског сабрања, али и да поседује широко познавање многовековних егзегетских метода и пракси. Јер разумљивост је вишеслојна, она се не може редуковати само на формално когнитивно разумевање исказа. Неко може да разуме речи и њихов смисао, чак и да донекле наслути интенцију, али не и да стварно разуме поруку, уколико му метафорички систем није познат и близак.
Стога, задатак тумача није нимало једноставан. Он мора да урони у светописамску семиотику и да произнесе егзегезу која ће слушаоцима или читаоцима заиста олакшати разумевање Речи Божје. Нарочито је тешко, у мноштву теолошких, историјских, филолошких и других парадигми, издвојити фундирајуће елементе и показати њихову укорењеност у заједничком извору (ἀρχή) и циљу (τέλος).
Имајући све ово у виду, настала је идеја о сарадњи Православља, новина Српске Патријаршије са г. Предрагом Драгутиновићем, професором Катедре за библистику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Намера је била да се читаоцима пружи могућност да се, на разумљив и приступачан, а ипак врло стручан и поуздан начин, упознају са достигнућима православне егзегезе, која у обзир узима непрегледну ризницу светоотачког предања али и увиде савремених коментатора и стручњака. Жеља нам је нарочито била, да представимо тумачење оних места Новог Завета која имају посебан богословски значај, као и места која читаоцима причињавају нарочите потешкоће у разумевању. Тако су у избор места која су анализирана укључене и сугестије многих свештенослужитеља и вероучитеља. Текстови сабрани у овој књизи представљају плод дугогодишњег труда и истраживања аутора. Они су намењени свакоме ко је заинтересован за дубље и студиозније проучавање Речи Божје.
презвитер др Александар Ђаковац
