Председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије дао изјаву поводом напада на Коптске цркве у Гизи

Две коптске цркве су запаљене у Гизи 7. и 8. маја од стране радикалних муслимана. Дванаест људи је погинуло а око 200 је рањено овом приликом. У вези са тим, Митрополит волоколамски Г. Иларион, председник Одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије дао је следећу изјаву за штампу:

Са великим жаљењем смо у Руској Православној Цркви примили вест о смрти египатских хришћана и паљењу цркава као последице масовних немира који су избили 7. и 8. маја 2011. године у Гази. Ми се молимо за покој душа жртава ове ужасне трагедије и изражавамо наше саучешће њиховим породицама и пријатељима.

До скоро смо Египат сматрали једним од примера мирне саживота између муслиманске већине и хришћанске мањине. Међутим, скорашњи догађаји који су започели терористичким нападом на коптску цркву у Александрији на новогодишњу ноћ па све до садашњег паљења цркава у Гизи стварају забринутост и бол међу милионима верника широм света.

Руска Православна Црква је скренула пажњу светске заједнице раније на покушаје да се међуверске разлике искористе да се погоршају недавни грађански сукоби у Египту. Нажалост, ови процеси се нису завршили након што се догодила добро позната политичка трансформација у држави. 

Ми поздрављамо мере Владе да се зауставе нереди у Гизи као и против позадине изјава неких египатскиг исламских вођа које су одлучно осудиле акције починитеља погрома у овој провинцији. Ми се надамо да ће вође исламске заједнице наставити константно да позивају своје следбенике да одбаце криминално задирање у живот и верске слободе египатских хришћана који живе раме уз раме са муслиманима у миру и добросуседству већ вековима. 

Ми смо убеђени да политичка будућност Египта је незамислива без заштите локалних хришћанских заједница које су одувек подржавале државност и правни поредак у земљи. Осигуравајући права хришћанске мањине је унутрашња ствар и дужност власти Египта, и ми се надамо да ћемо видети у тим људима гаранте међурелигијског мира у Египту. 

Са жаљењем закључујемо, да догађаји у Египту изгледа да су само део једног глобалног процеса који утиче на живот хришћана у прилично доста земаља у којима су они верска мањина. Повећан раст у прогањању хришћана у регионима у којима су они живели вековима не може а да не побуди дубоку забринутост. Страх од хришћанства се изражава у покушајима против живота и права наше браће широм света је стекла један систематски карактер последњих година а један број међународних организација у које спадају УН и Европски парламент већ су изразиле своју забринутост због тога.

Много је учињено да се у свету превазиђе антисемитизам, исламофобија и други негативни феномени који вређају људска права на пољу њихове верске припадности. Европске земље су посебно обратиле пажњу на заштиту права нехришћанских мањина на континенту, осигуравајући тако верску слободу и социјалну сигурност. Нажалост, упркос реалној претњи по живот хришћана, проблем страха од хришћанства није постао тема за посебну јавну забринутост у земљама где су ове заједнице у мањини. Ми се надамо та ће Египат, који је недавно отворио нову страницу у својој политичкој историји, постати озбиљно забринут за проблем заштите хришћанске мањине, као и да ће у другим земљама у којима су хришћани подвргнути дискриминацији и прогону, бити спроведене мере на државном нивоу помоћу којих ће бити заштићени.

Ми позивамо светску заједницу и на првом месту европске државе, које историјски носе посебну одговорност за судбину хришћана, да развију један свеобухватан механизам за заштиту хришћанских заједница у свету, који би се заснивао на отвореном дијалогу и поштеној сарадњи између држава, традиционалних верских  заједница и грађанског друштва. Само ако ставимо проблем заштите права хришћана на светски дневни ред и ако улажемо сталне напоре да  их разрешимо, трагедије попут оне у Гизи могле би се избећи. 

Извор: Одељење за спољне црквене односе Московске Патријаршије