Представљен први том "Српске енциклопедије"
Први том "Српске енциклопедије", дела од изузетног националног значаја, чију су прву књигу недавно објавили Матица српска и Српска академија наука и уметности, заједно са Заводом за уџбенике као извршним издавачем, представљен је јуче у Новом Саду.
На врло посећеној промоцији у Матици Српској, којој је присуствовао и министар културе Небојша Брадић, истакнуто је да је изласком прве књиге те капиталне публикације почело остваривање замисли, коју су МС и САНУ изнели пре две деценије, о националној енциклопедији општег типа заснованој на савременим научним и лексикографским знањима. Дугогодишњи председник Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" и председник МС, академик Чедомир Попов, који је на тој дужности био до пре две године, истакао је да то капитално дело у десет томова има непроцењиву улогу у афирмацији српске културе и велики значај за делатност МС. Напомињући да многобројни учесници у том пројекту протекле две деценије, уз много напора, настојали да дођу до ове прве књиге, Попов је нагласио да тим делом требало показати да је ова генерација интелектуала "у стању да свом народу надокнади оно што је изгубио у току два века пробијања у савремену светску цивилизацију".
Академик Василије Крестић, који је у Уређивачком одбору задужен за област историје, подсетио је на чињеницу да "српски народ, у односу на економски богатије и културније народе Европе", веома касни у изради своје националне енциклопедије, напомињући да ту није реч само о финансијским проблемима. "Нимало није случајно да се ових дана, када се појавио први том енциклопедије, од оних којима није стало до ње, који воде непрестану битку против САНУ и Матице српске, потеже питање њене цене", рекао је Крестић и додавши да тај износ (око 3.500 динара) није мали, али је напоменуо да такви пројекти, чији су резултати волуминозне енциклопедије, нигде у свету нису јевтини. Видно закашњење у изради националне енциклопедије дошло је, пре свега, због тога што у стручном и научном погледу нису били сазрели услови за њено писање, оценио је академик Крестић и објаснио да многе области које би у таквом делу општег типа требало да буду заступљене "нису код нас биле довољно истражене". Истичући да у друштвено-политичким и културним условима у којима смо живели "нисмо много ни осећали потребу за добијањем националне енциклопедије", он је рекао да се наше друштво у протеклом периоду задовољавало енциклопедијама издаваним у другим земљама света. Објављивањем прве књиге постављени су здрави темељи за продужетак посла на "Српској енциклопедији", казао је Крестић. "Увек је било оних који нису у стању ништа добро да створе, али су у стању све добро да руше", закључио је он, изразивши наду да ће код оних који одлучују о судбини тог дела од националног значаја, бити довољно разумевања, мудрости и добре воље да пруже подршку како би тај посао био доведен до краја.
Академик Зоран Ковачевић говорио је о енциклопедијским одредницама у првој књизи посвећеним природним наукама, посебно се осврћући на астрономију и атомску физику, у којима су велики допринос не само нашој него и светској науци дали Руђер Бошковић и Милутин Миланковић.
Професор Мило Ломпар је истакао да је енциклопедија знак опште зрелости једне културе и нагласио да је "Српска енциклопедија" дело којим се свака средина може поносити. Он је напоменуо да, имајући у виду значај тог издавачког подухвата, није добро то што је на протеклом Сајму књига у Београду ово дело на известан начин "стављено у сенку".
Главни циљ тог капиталног издања у десет томова је сакупљање, систематизовање и енциклопедијско тумачење свеукупног историјског развоја и савременог положаја српског народа, као и приказ његовог доприноса европској и светској култури и цивилизацији, рекао је актуелни председник Уређивачког одбора "Српске енциклопедије" Драган Станић. Кад тај пројекат буде завршен, додао је он, читаоци би требало да у тој публикацији пронађу поуздане, тачне и свеобухватне информације о појавама важним за историју српског народа.
На националној енциклопедији радило је око 750 људи, од којих је више од 500 писаца текстова, више од 100 чланова укупно 33 редакције и 25 чланова Уређивачког одбора. Друга књига првог тома требало би, како је најављено на промоцији, да се појави до следећег београдског Сајма књига идуће године. Прва књига са 1.929 одредница садржи све што треба знати о Србима, њиховом језику, историји, обичајима, религији, књижевности, уметности, култури, привреди, државној организацији, праву, медицини, техници и другим областима.
Извор: Блиц
