Представљена књига "Интертестаментални период- студије из библијске науке"

У библиотеци Свети Сава у Земуну представљена књига Интертестаментални период, Студије из библијске науке, са енглеског превео Предраг Ракић, Београд 2015, стр. 320.

Са благословом Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а у издању  Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке, у серији Уџбеници и приручници, књига бр. 2, светлост дана је овог лета Господњег угледао је значајан зборник студија из библијске науке - Интертестаментални период. Интертестаментална, међузаветна питања нису довољно обрађивана у нас, поготово не у овом опсегу и са приљежношћу и темељитошћу као на Западу од стране  врхунских стручњака на пољу јудаистике и библијских наука уопште, те  ово дело, које је сачинио Предраг Ракић преводећи чувене ауторе, попуњава празнину у области библијске науке.

У име Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке вече је отворио поздравним словом управитељ Градимир Станић, који је истакао да међу бројним ауторима окупљеним око библијске науке Предраг Ракић припада групи млађих аутора; овим преводом учинио је прави подвиг у стваралаштву и бављењу библијском науком.

Рецензент ове књиге, проф. др Илија Томић, ставио је нагласка на сам наслов књиге Интертестаментални период, указујући на богатство речи, израза приликом превода. Избор самог наслова: интертестаментални период – појам је и реч, о којем се и даље научни радници, библисти не могу усагласити и одредити тачан  термин за списе настале између двају завета, Старога и Новога..

У предговору књиге преводилац Предраг Ракић о овоме пише: „...Сâм пак израз интертестаментални период (= међузаветни период) може се не допадати неким библистима из разлога што подразумева два завета, одн. и Нови завет уз Стари, а Нови завет припадници мојсијевске вере одбацују. Отуда се ова богата литература, која је заиста цветала у јудејству пред долазак у телу Господа Исуса Христа, па и упоредо с новозаветним списима (!), може радије обележити изразом „позадина“, околни свет, окружење, миље Новога завета. Израз „позадина“ (енгл. background) доиста је одо- маћен у англосаксонском свету и ушао је у наслове многих библијских (и небиблијских!) енциклопедија, лексикона, стручних дела, ма како да се увиђа да израз „позадина“ није најприкладније решење, па су стога неки препоручивали изразе: „контекст“, „околина“, „околни свет“ Новога завета, или једноставно „свет“ (у нас је објављено класично дело Едуарда Лозеа под насловом „Свет Новога завета. Верске и политичке прилике у Христово време“, Београд 1986), или можда неки други израз. Међутим, израз „позадина“, окружење се сасвим добро схвата и иначе је много раширен, јер жели да означи атмосферу настанка овог или оног списа или одиграног историјског догађаја. Настоји се једноставно рећи да Нови завет, у појединим овосветским стварима (рецимо, грчки језик), није независан од осталих дела јеврејске мисли и, уопште, мисли и духа тадашњег јелинистички образованог човека...“

Читалац ових превода-прилога стиче слику о месту ових списа у периоду антике, при чему опажа богословску вредност свакога од њих. Наша Православна Црква је препознала (и цени) да су овакве књиге „корисне за духовно-морално изграђивање“, за разлику од става према другим списима, у науци познатих као „апокрифи“ (књига Енохова, Псалми Соломонови, Оде Соломонове, књига Јубилеја, Аристејево писмо – који су овде обрађени, мада их иначе има много!). По чему се ова књига издваја и у чему је њен значај: овако изабрана и уређена (ова) група преведених текстова чувених, углавном америчких библиста,  свакако је подстицај за даље истраживање овога периода, који, иначе, обележава изузетно плодно религијско стваралаштво, и то не само у Јудејаца.

По угледу на стих псалмопојца: „Да се сећамо дана старих, да памтимо времена како је нешто било да би казивали нашој деци“, историчар мр Радован Пилиповић, управник Архива Српске Православне Цркве, истакао је да Интертестаментални период, у преводу са енглеског Предрага Ракића, доживљавамо на један историографски начин: ово је трагање за смислом, прошлошћу, контекстом оног античког времена које је подарило нама Свето писмо.

Занимљив наслов Интертестаментални период, међузаветни период, период између двају Завета, времена настанка последње пророчке књиге Старога завета – време пророка Малахија (515. г. пре рођења Христа) и времена најстаријег списа - Матејевог јеванђеља Новога завета. Овде се сусрећемо са старим општим питањима: ко смо, питањима историје, поезије, философије. И овим преводом изабраних списа, потврђује се поново да је Библија уметничко дело, врхунац историографије у којој се до најситнијих детаља бави посебностима.

„Ова књига коју је Издавачка фондација нама подарила, представник је једног, рекао бих, постмодернизма, српског теолошког и црквеног издаваштва, модерна књига која подстиче на изново читање текста, на даље истраживање, и на читање свега оног шта су писци овде преведени на српски језик писали на свом матерњем језику. Овде су изложени текстови еминентних професора на универзитетима у Америци, Енглеској, Шпанији, Израелу и другим земљама...“ похвалним речима о Издавачкој фондацији Архиепископије београдско-карловачке казивао је мр Радован Пилиповић.

Указаујућии на личност Предрага Ракића, мр Пилиповић је и све нас подсетио на заборављено: ко у суштини јесте библиотекар и какав је заиста библиотекар Српске Патријаршије, Предраг Ракић.

„Увек сам се дивио његовој привржености списима, његовој обавештености. Превођењем ове књиге доказао је не само да је остао библиотекар Патријаршијске библиотеке, него је остао и онај божански библиотекар, јер Свето писмо са ширим и ужим каноном јесте  права библиотека која нас позива на свакодневно истраживање, поготово, нас, верујуће људе. Предраг је имао благослов и срећу да стасава као преводилац, као библиста, поклоник библијске науке, уз уваженог професора и његовог оца протођакона Радомира Ракића,“ чули смо од урпавника Архива Српске Православне Цркве мр Радована Пилиповића.

Посебан тон овој вечери у библиотеци Свети Сава у Земуну којом се завршава прво полугође духовних трибина, културних вечери, дао је др Александар Нинковић указујући на потребу, пре свега, читања Светог писма, али искључиво у оквиру Цркве, затим на недостатак литературе ове врсте коју је допунила књига Интертестаментални период са преводима Предрага Ракића, као и на свеобухватност  Светог писма у издању Светог Архијерејског Синода где су објављене и Девтероканонске књиге.  Тим више, само по обиму наизглед мала књига, ова библијска студија сврстава се у уџбенике, приручнике за читање уз Библијску књигу.

Проф. Горан Раденковић,   са  Богословије Светога Саве у Београду, истакао је да је преводилаштво посебан вид стваралаштва и да је такав и преводилачки рад Предрага Ракића, који овим доноси знање о значајном периоду библијске историје који можемо назвати preparatio evangelica – јеванђељска припрема. Из ове књиге ми видимо читаву једну драму – драму умовања од десет векова,  драму онога што је визура Библије.

У времену када је, по запажању проф. Раденковића, у науци потпуно истрошена просветитељска визија, просветитељска визија стварности и критике Библије, ово преводилачко сочињеније Предрага Ракића је на ползу и духовно узрастање свих.

Издање књиге Интертестаменални период, Студије из библијске науке, помогла је Управа за сарадњу са Црквама и верским азјендицама при Министарству правде Владе Републике Србије.

Програм је надахнуто водила Маријана Ајзенкол, професор.

Зорица Зец

фото: Слободан Бибић