Представљена књига „Јеванђељски мотиви у епским народним песмама“ протојереја-ставрофора Сава Јовића
У Дому Војске Србије у Београду 17. октобра 2017. године представљена књига Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереја-ставрофора др Сава Б. Јовића, главног секретара Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве.
У свечаној сали Дома Војске Србије у Београду, која је до последњег места била испуњена љубитељима књиге, данас је представљено дело које је у основи докторска теза коју је аутор одбранио 2013. године не Учитељском факултету Универзитета у Београду. Представљању књиге присуствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и Преосвећена господа Епископи шумадијски Јован, зворничко-тузлански Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, ваљевски Милутин, рашко-призренски Теодосије, нишки Арсеније и моравички Антоније.
Уводно слово и благослов данашњем скупу произнео је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј који је казао да је докторска дисертација уваженог проте Саве Јовића драгоцена бесцен књига у овом времену када помало заборављамо историју и традицију и да указује на епску песму која је одржала наш народ у најтежем времену.
-Захваљујући необразованим али људима пуног духа и љубави, преносила се истина путем предања, са колена на колено, а то што се песмом преносило је суштина Новог завета и Јеванђеља. Све истине хришћанске налазе се у народној песми, а праведни песник који је проносио епску народну песму живео је вером и Јеванђељем Христовим, рекао је патријарх Иринеј подсећајући и да су најумнији људи попут Николе Тесле и Михајла Пупина налазили узор и снагу у епској песми.
Говорећи о нашем времену, првојерарх Српске Цркве је указао да је данас мало скрајнуто наше духовно благо и да се њему мора указати већа пажња, а задатак наше просвете и веронауке јесте да приближи младима улогу и значај народне епске песме. -У том духу, смислу и циљу и јесте књига Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереја-ставрофора др Саве Јовић, а књига врши пуну мисију на Њиви Господњој.
Многобројној публици обратили су се и г. Зоран Гутовић, директор издавачке куће Православна реч која је издавач књиге, и проф. др. Александар Јовановић који је и потписао предговор књиге. Он је присутне упознао са методологијом и структуром књиге: -Анализе протојереја-ставрофора др Сава Јовића су нам осветлиле и оно што смо до сада осећали и фрагментарно знали: свет епских јунака - карактеристичан по физичкој снази, оружју, сјајној одећи и оклопима, моћним коњима, двобојима - у српској народној поезији прожет је духовношћу и служењем највишим етичким идеалима, а то је оно што нашу епику чини уметнички изузетно вредном и истовремено значајном за морално васпитање српског народа. Аутор је анализирао 60 песама са јеванђељским мотивима из Вукових књига народне епске поезије, укључиво и све одговарајуће из наставног програма за основну школу. Ово је први пут да су у нас издвојене, пописане и анализиране песме са хришћанским мотивима.
Проф. др Зона Мркаљ, писац поговора књиге која ће бити на ползу свима, казала је између осталог: -При читању, истиче се да је рукопис намењен младима, али и њиховим учитељима и наставницима, као и да надилази оквире до сада постојећих интерпретација наше народне епике и упућује на потребу за преиспитивањем разумевања поступака јунака у њој. Зато се Јеванђељски мотиви у епским народним песмама могу читати не само као монографија намењена настави књижевности и веронауке, већ као збирка прича о вредности добра, племенитости, милосрђа, намењена сваком појединцу који на живот гледа божанским очима... Пажљиво читање књиге крстоносног проте Јовића омогућава нам да разумемо на којим вредностима почивају људске слободе, којима се у савремено доба најчешће тежи, а књига сагледава истовремено и три нераздвојива аспекта: књижевноинтерпретативни, наставни (тј. методички) и васпитни односно морални. Из многих разлога, па и ових, претходно наведених, књига оца Саве Јовића јесте књига која треба да дође до сваког нашег ученика и студентских богословских школа и факултета, као и вероучитеља, када ће се она показати у свом пуном светлу.
Надахнуто је говорио и академик Матија Бећковић: -На један не тако давни Сајам књига дошао је и блаженопочивши патријарх Павле. На улазу га је дочекала сва свита: Управа сајма, писци, уредници издавачких кућа, бројни читаоци. Известили су га да је то до тада најбогатији и најуспешнији сајам, на који се одазвало више него икад домаћих и страних излагача, и једни и други изложили су незапамћен број објављених књига. Патријарх је пажљиво слушао подижући главу према високом сајамском своду до чијег врха су биле наслагане књиге различитих опрема, боја и формата. На крају је спустио поглед и упитао: Има ли иједна да нешто ваља? Лако је замислити како је то питање одјекнуло међу хиљадама звучних наслова толико све чувених од чувенијих аутора. А патријарх Павле је, увек вршећи своју дужност, само упитао - има ли иједне коју је изнедрила она једна једина, са које су препочете све друге, оне којој је посветио свој живот и према којој је судио да ли друге ваљају или не ваљају. А да је угледао књигу која нас је данас окупила - Јеванђељски мотиви у епским народним песмама др Сава Јовића, верујем да би већ по наслову помислио да таква књига мора да нешто ваља, а кад би је прочитао, закључио би да још како ваља.
Академик Матија Бећковић је још додао: -Из биографије аутора објављене на крају књиге сазнајемо још нешто. Наиме, да је др Саво Јовић пре овог доктората одбранио још један. И то пред једном другом, бројнијом и строжијом комисијом од оне Учитељског факултета. Њу су чиниле судије у Тузли и безимени тамничари у Зеници. Одбрана те дисертације није трајала пар сати него пет година. И није одржана на факултету, него у казамату у којем је Саво Б. Јовић чамио као млади свештеник од 27 година. Као да га је тај први докторат инспирисао и за овај други. Садашњим докторатом уписује се у научнике, а са оним ранијим у мученике из још ненаписаног мученикослова Српске Цркве, која је страдала у двадесетом веку из истих разлога из којих је Црква страдала и у првим вековима хришћанства. Како би Саво Јовић, рођен на Савиндан, могао изговорити своје име и презиме где су се срели Саво и Јов, а да се не сети јеванђељске сабраће и јеванђељских мотива. И како би могао разумети своју судбину а да је не препозна у Светом писму, описану давно пре него што се родио. Како да га сопствени живот не подсети на неки од јеванђељских мотива у епским народним песмама, које нису случајно назване народно Јеванђеље.
На крају, академик Бећковић је казао: - ечено је да без писмености и не би било Немање ни Светог Саве, ни Немањићке државе. Држава није могла настати ниизчега, ни писменост почети ниоткога. Као да је блистава усменост неписменог певача некад била висока писменост. Речено је да је српска народна поезија - рачун српства пред светом. Ми бисмо поводом књиге крстоносца др Сава Јовића могли додати - не само рачун пред светом него и пред Богом.
На крају данашњег сабрања присутнима се обратио и аутор дела Јеванђељски мотиви у епским народним песмама протојереј-ставрофор др Саво Јовић који је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју на благослову, подршци и слову о овом сочињенију, као и свима који су допринели да књига угледа светло дана:
-Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, господине начелниче Генералштаба Војске Србије, браћо свештеници, сестре монахиње, драги пријатељи, свима вама хвала што сте својим присуством увеличали представљање ове књиге која нас је данас овде сабрала.
Дозволите ми да изразим своју посебну захвалност Његовој Светости на благослову и беседи о значају наших епских песама. Затим професорима Зони Мркаљ и Александру Јовановићу, као и академику Матији Бећковићу који су стручно представили ову студију. Хвала хору Станковић, Певачкој групи Вез, Бојани Пековић и Љубомиру Манасијевићу, што су својим наступом улепшали данашњи програм. Моју благодарност исказујем директору издавачке куће „Православна реч” г. Зорану Гутовићу који је препознао вредност и значај књиге.
Захваљујем представницима Медија центра „Одбрана“ што су уступили овај лепи простор и пружили свесрдну помоћ у огранизацији промоције. Благодарим драмским уметницима Ани Сакић и Виктору Савићу водитељима данашњег програма. Хвала свима онима који су на било који начин помогли да ова књига угледа светлост дана и, наравно, хвала мојој породици на стрпљењу и разумевању.
Када се поведе реч о епским народним песмама, као што смо то ми данас овде учинили, време и околности у којима су оне настајале и преносиле се чине нам се далеко другачијим од данашњих, што они свакако и јесу. Међутим, постоји једна на први поглед тешко уочљива сличност између ова два контекста, а она је тежња за заједништвом. Док су се наши преци сабирали око огњишта, данас смо ми у великој мери на друштвеним мрежама, које су отвориле врата чежњи да се повежемо у што већој мери са другима, и да смо заједно са људима чак и кад смо физички сами. Мишљења и ставови које тамо износимо наилазе на одобравање, потврду, подршку, али исто тако и на осуду и неслагање.
Изложени смо, као што је некад била изложена народна поезија, уху и оку других и сада на нас више него икад пре утиче оно што је колективно, али док смо се раније сабирали, у виртуелном свету се осамљујемо. Имајући у виду да епска поезија само као уметничка творевина у својој целини може да изнесе и своје етичке домете, сматрам да садашњим и будућим генерацијама, кроз необично снажне поетске слике, она открива истине које не смемо да заборавимо како се свет у коме живимо не би претворио у заједничарење са самим собом.
-Ако на нешто из српске културне историје треба да будемо поносни, то је између осталог, и усмено народно стваралаштво, што због своје вредности тако и због духа заједништва који се у нашем народу гајио. Зато поред захвалности коју вам данас упућујем, желео бих и да вас подсетим да смо ми једини наследници сопствене културе и, да бисмо призвали младе нараштаје да препознају благо које епске песме собом носе, имамо обавезу и одговорност да тим ватреним птицама”, како их је назвао Војислав Ђурић, „које су вековима летеле од нара-штаја ка нараштају” помогнемо да и даље наставе да лете и пробуде у свакоме ко их буде читао оно што је племенито и непролазно, поручио је протојереј-ставрофор др Саво Јовић.
Данашњем празнику књиге присуствовали су високопреподобни архимандрити Стефан, настојатељ Спомен-храма Светог Саве на Врачару, и Нифонт из манастира Богородице Тројеручице у Богоштици; протојереји-ставрофори др Предраг Пузовић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; и Предраг Протић, ректор Богословије Светог Саве у Београду; и проф. др Владимир Вукашиновић, архијерејски намесник београдски; и Мирко Вилотић, архијерејски заменик Епископа шабачког; ђакон Александар Прашчевић, шеф Кабинета Патријарха Српског; ђакон Владимир Радовановић, управник Музеја Српске Православне Цркве; др Зоран Недељковић, управник Патријаршијске библиотеке; представнци Архива Српске Православне Цркве, Информативне службе Српсле православне Цркве, листова Православље, Гласник и Светосавско звонце, Радија Слово љубве, службеници Патријаршије српске, проф. др Димитрије Калезић, проф. Горан Раденковић и бројне угледне личности јавног и културног живота престонице и многобројних медија који су испољили видну заинтересованост.
Директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић као и његови сарадници др Марко Николић и г. Гаврило Грбан увеличали су представљање књиге у Дому Војске Србије где је у својству домаћина и организатора скупа био пуковник Стевица Карапанџин. У име начелника Генералштаба Војске Србије генерала Љубише Диковића промоцији је присуствовао пуковник Саво Иришкић, начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије.
У уметничком делу програма учествовали су хор Станковић, певачка група Вез, етно појац и композитор Љубомир Манасијевић, гуслар Бојана Пековић као и драмски уметници Ана Сакић и Виктор Савић.
З.З.