Представници Српске Православне Цркве присуствовали додели плакета за најплеменитији подвиг године

Сваке године изводимо на позорницу оне најхуманије и најбоље међу нама. Тако је било и данас на свечаности у Скупштини града Београда где су 53. пут додељене специјалне и златне плакете за "Најплеменитији подвиг године" у традиционалној акцији "Вечерњих новости".

Добитнике је изабрао специјални жири на чијем је челу био академик Матија Бећковић. Заједно са директором и главним уредником Компаније "Новости" Ратком Дмитровићем, Бећковић је уручио признања људима који су заслужили наше дивљење.

Прошле године, најплеменитији је био Марко Јакшић (24) из Вишеграда. Он је данас добио Златну плакету за подвиг године. Овај скромни момак спасао је шесторо људи из запаљеног Дома за старе у београдском насељу Миријево. Без размишљања и устручавања ускочио је у пламен и особљу дома помагао да из ватрене стихије извуку старе, болесне и непокретне.

- Верујем да би свако други у тој прилици урадио исто што и ја. Драго ми је што сам могао да помогнем и поново бих урадио исту ствар. То је мера људскости, а не јуначки чин - рекао нам је Марко, помало стидљиво.

У сали Скупштине града Београда завладао је мук када је на видео-биму кренуо снимак о храброј четворочланој посади Војске Србије и двојици медицинара из Новог Пазара, који су погинули покушавајући да спасу живот пет дана старог Шахина Адемовића. Деца хероја примила су Златну плакету којом су њихови очеви постхумно одликовани за најплеменитији подвиг, а сви у дворани поздравили су их стојећи.

- Од војника, али и доктора, очекује се да буду храбри и пожртвовани - рекла нам је Славица Мехић, супруга Омера Мехића, настрадалог пилота.

- Они су на сваки задатак ишли срцем и неустрашиво. Па и тог дана када су погинули. Ништа нам не може вратити мужеве, очеве, синове и браћу, али ово признање показује да се рад, љубав према послу и изнад свега жртва вреднују.

Без даха је остала публика и када је приказана прича о једанаестогодишњем Николи Влајковићу из Краљева, добитнику Златне плакете за најплеменитији дечји подвиг. Он је из запаљеног аутомобила током пута у Грчку прошлог лета спасао - своју једногодишњу сестру.

Николини родитељи, који су били тешко повређени у истој несрећи и нису знали да су се малишани избавили из кола само неколико тренутка пре него што је ауто експлодирао, кажу да им је тренутак када су угледали децу - најлепши у животу. Никола пак не говори много о свом подвигу.

- Драго ми је што смо сви добро - кратко је рекао.

Лекцију из солидарности одржали су житељи села Степановићево код Новог Сада. Нашли су се својим комшијама када им је било најтеже. Тешко оболели од канцера, Синиша и Драгана Гордић страховали су да ће своју децу оставити у финансијским проблемима због кредита који су подигли да би обезбедили кров над главом. Комшије су се организовале и серијом акција успеле да исплате кредите. Они су изабрани за добитнике Златне плакете за колективни подвиг.

- Свако је учествовао колико је могао - каже Хаџи Борисав Бига, један од мештана. - Организовали смо концерт и фудбалски турнир. Људи су долазили из иностранства само да би купили карту и помогли, неки су обезбедили озвучење, други продавали пиће... И успели смо. "Новости" и ово признање само нас мотивишу да наставимо на исти начин да помажемо једни другима. Али и најбитније, да покажемо својој деци како се односи према комшијама у невољи.

Специјалном плакетом постхумно је одликован Славиша Кадић, из Лешка на Косову и Метохији. Овај храбри човек погинуо је спасавајући млађе колеге из ватре која је захватила радничке бараке у Сибиру, где је Славиша радио.

- Иако тугу због његове смрти не може ништа избрисати, срећна сам и што сам провела живот са човеком који је жртвовао свој да би спасао туђе - рекла нам је његова супруга Радунка.

Специјална плакета припала је и чувару специјалног резервата "Увац", Мустафи Коленовићу, који је спасао петоро дављеника из Златарског језера.

- Када сам видео дете како покушава да изрони из воде, нисам размишљао ни тренутка - рекао нам је ренџер са Увца. - У језеру је била и трудница, а за мене је највеће признање беба која се некон месец дана родила жива и здрава.

За храброст је награђени и радник "Железница Србије" Зоран Симовић. Он је спасао од смрти 50 путника у помахниталом возу. Висећи над провалијом, држећи се за кров воза који је све брже гутао километре пред собом, дошао је до кочнице и успео да сачува животе...

Живорад Ђурић из Пожаревца, познатији као Марадона, већ деценијама помаже сиромашним породицама, ђацима, избеглицама, а ове године је за свој несебичан рад одликован Специјалном плакетом за најплеменитији подвиг.

- Нема лепшег осећаја него када некоме помогнете - објаснио нам је Жића Марадона. - Желим да раширим вирус хуманости, који носим у себи, и да заразим што више људи.

Мала Нађа Новаковић са болешћу се изборила захваљујући огромној енергији Јована Симића, студента, који је својим примером "дигао" читаву Србију на ноге и сакупио новац за скупу операцију. Као признање за своју акцију примио је Специјалну плакету за најплеменитији подвиг.

Не морате имати пуно да бисте помогли другима. Довољно је велико срце. То нам је показала Слободанка Лекић из Зубиног Потока, која од своје скромне пензије редовно издваја за помоћ невољницима. И она је награђена Специјалном плакетом за најплеменитији подвиг године.

Ирац Марк Китинг са својим псом је прошле године пешачио до Крфа и назад како би сакупио прилоге за децу која болују од рака. Одужили смо му се Специјалном плакетом за најплеменитији подвиг.

Ове године, на предлог председника жирија Матије Бећковића, додељено је и специјално признање члановима Српског националног савета који су учинили све да обнове спомен-обележје јунацима Мојковачке битке и тако су обележили стогодишњицу славног боја.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ: ПРИМЕРИ ЧОЈСТВА И ЈУНАШТВА

КАКВЕ год да су биле протекле 53 године, оне су се, као светлом на крају тунела, срећно завршавале овом свечаношћу на којој су се у јавности представљали незнани јунаци који су у претходној години учинили најплеменитија дела.

Писмо каже да ће десет праведника спасти свет. У овој акцији смо их видели много више. Они су спасавали ону лепоту која ће спасти свет. Примери чојства и јунаштва стали су у једну књигу, а за примере нечовештва не би била довољно ни цела библиотека. Можда би и "Вечерње новости", као Марко Миљанов, могле сабрати и објавити "Примере чојства и јунаштва" нашег времена, награђене у овој акцији.

Што су године горе и људи бездушнији, и племенити подвизи су насушнији. Што се више улаже у усмртила и опчила, што се јаче распаљују мрзија и умножавају увеле душе, то су овакви подвизи и овакви појединци драгоценији.

Ваљало би да не поновимо ниједну реч коју смо изговорили претходних деценија, јер је са сваком годином и сваки подвиг нов, јединствен и непоновљив.

Не би било чудо да су о овој чувеној акцији "Вечерњих новости" најмање знали они који су ово признање добијали. У сваком случају, ни ко су ни одакле су, ни какви су они за које су се жртвовали. Били су у невољи и то је било довољно да им притекну у помоћ. Нису били обавезни никоме ни позвани ни од кога, сем од своје савести, а шта је савест ако није друго име за Бога. Човек себе не зна, а кад се надмаши и одважи да учини оно што је мислио да не може - самог себе је изненадио, обрадовао и наградио наградом са којом се ниједна друга не може поредити. Зато су ова њихова признања потребнија нама како бисмо се на њиховој племенитости огрејали и утешили.

РАТКО ДМИТРОВИЋ: БОЖАНСКА ЧЕСТИЦА

ОД постанка цивилизације коју познајемо, њени највећи умови трагају за одговором на питање због чега смо овде, који је основни смисао, који разлог што живимо. Да ли живимо ради себе, сопствених задовољстава или због других? Да ли је наш највећи успех учинити себи угодним овај период који проводимо на чудесној планети званој Земља или оно што имамо поделити с другима. Никада се око тога нећемо сложити, али зато се сви слажемо да је врхунац храбрости када човек ризикује или свесно жртвује свој живот да би некоме помогао. То је врх човечности, најтежи испит на који можемо да изађемо. Ако у човеку постоји божанска честица, а постоји, она се активира у два случаја: код велики духовних надахнућа након којих добијамо величанствену музику, генијалне слике, научна открића која мењају свет; и у случају кад човек без размишљања залаже или жртвује свој живот да би спасао туђи.

Ево нас 53. пут међу таквим људима.

У годинама које живимо, времену срушених вредности, обесмишљавања свега, укинутог разговора међу људима, кад се одричемо речи и претварамо их у мејлове, у СМС-ове, кад равнодушни пролазимо поред болесних, палих, склупчаних од зиме и болова, људи због којих смо данас овде, враћају наду да није све изгубљено, да може и мора другачије. Заслужили су сву нашу пажњу, захвалност и поштовање. То је минимум на који смо обавезни. Не ради њих, они то и не очекују, већ ради нас. Да бисмо ми били бољи.

ЗВАНИЦЕ

Најплеменитије људе Србије данас су поздравили и председник Србије Томислав Николић и начелник генералштаба генерал Љубиша Диковић. Гости на свечаности су били и министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, командант РВ и ПВО генерал-мајор Ранко Живак, владика јегарски Јероним (Мочевић), саветница председника Србије Станислава Пак Станковић, државни секретар у Министарству одбране Зоран Ђорђевић, државни секретар у Министарству рада Александар Јаблановић, градски менаџер Горан Весић, председник Српске листе са КиМ Славко Симић...

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: ПОНОС И ТУГА

- Осећам понос што се оваква чуда дешавају, а истовремено и жалост што су, у ситуацијама где су племенитост и храброст дошле до изражаја, и људи изгубили своје животе. "Новости" морају да наставе са "Најплеменитијим подвигом" који треба да надживи све нас, али и држава има обавезу да негује племените, а да у том духу васпитамо и своју децу. Овакви догађаји, када се правилно пренесу у јавности, могу много да учине. Првенствено, јер дају пример. Сваке године у овој акцији чујемо невероватне приче, а само једна од њих је о дечаку који је спасао рођену сестру када нико други то није могао.

ДРАГАН ДИНЧИЋ, ВМА: УЗВИШЕНО

- Као лекар мислим да је најузвушеније дело спасавање нечијег живота. Овогодишњи добитници признања заслужили су сваку похвалу за своје херојске чинове - каже пуковник Драган Динчић, заменик начелника ВМА.

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ: ПОДСТРЕК

- Ово је једна од најзначајнијих награда у Србији. То је прича о људима који су показали да је хуманост нешто највредније. Подстрек свима нама да размишљамо о томе да нисмо сами на овом свету.

Извор: Новости