Предстојатељ Пољске Православне Цркве носи монашко име по Светом Сави Српском
Када поменемо Пољску, прво што нас на њу подсећа јесте бурна и тешка историја ове чудесне земље. Сва искушења са којима се суочавала остављала су трага на каузалитет прогресивније аскетичности тамошњих хришћана. Посматрајући унутрашњу јачину црквеног живота Православља на просторима Пољске, актуализују се ријечи Господње: Где су два или три сабрана у Име моје, онде сам и ја међу њима. Заиста, тамо живот православних хришћана никада није био лак. Штавише, увек је био обележен прегалаштвом ћирило-методијевске парадигме у мисији и постојању, као и равноапостолном исповедању свога креда.
Пољска Православна Црква, иако је по броју мања од осталих вероисповести, заузима изузетно важно место у целом православном свету. Иако малобројна, тамошња заједница је веома добро организована. Поучени трагичним искуствима непрестаних гоњења, православни у тој земљи су научили живети у изузетно тешким условима. Утеху и пример имају у лику и делу својих архијерејâ. Као такво, хришћанство у Пољској датира још из 9. века, а проповед науке Христове из Моравске, Света браћа Кирило и Методије преносе и на ове пределе. Вера у Пољској постаје плод њиховог подвига и борбе пером, која нам је добро позната.
Први светски рат доноси нове таласе прогона Цркве. Манипулисало се бројем преотетих и порушених цркава и манастира. Власти су покушавале да сведу тај број на 400 (само у две епархије је толико било), а стварно било је другачије – много више је отетих, „ревидираних“ и порушених богомоља широм целе земље. Други светски рат и тешко време у тадашњој Европи и свету управо крећу од Пољске, страдањем њеног народа од стране хитлероваца. Малтретирања, затварања, убиства и иживљавање окупатора постају свакодневица. Убијање на хиљаде недужних од стране фашиста и стаљиноваца на подељеној пољској територији додатно рањава Пољску Православну Цркву. Тиме Пољска Црква добија своје заступнике пред Богом. Њено Васкрсење уследило је тим низом и у савременој историји Цркве, појавом Митрополита варшавског и све Пољске г. Саве.
У свету Михал Хрицуњак, рођен је 15. априла 1938. у Сњатичима, источном делу Пољске. Од малена га је мајка (која је била Рускиња из Омске области, на југозападу Сибира) учила побожности и љубави према Богу и одласку у свети храм. Вођен жељом и сном да служи Богу и Цркви, млади Михал је ступио на школовање у Варшавску богословију, коју завршава 1957. По завршетку богословије ступа на Хришћанску богословску академију у Варшави, на којој дипломира 1961. са степеном магистра богословља. Високообразовно богословско усавршавање донеће младом Михалу спремност за времена предстојећих изазова, које му је неминовно долазило у сусрет.
За време пољских митрополитâ Тимотеја и Стефана постаје професор у Варшавској богословији 1961. године. Поставши ђакон 1964. године по благослову и потреби Цркве у својој отаџбини, одлази на докторске студије у Београд на Православни богословски факултет Српске Православне Цркве. Ко је бар једанпут имао прилику да види и чује митрополита Саву, могао је да схвати зашто је Бог за тако тешке прилике изабрао њега. Човек широког знања, образовања и ерудиције; позитиван и срдачан у сваком свом опхођењу; пажљив и предусретљив у потребама и проблемима своје пастве. Будући такав, одређен је за спасавање пола милиона православних душа у Пољској.
Докторат и монашење у Београду
Под хитон Пољске Цркве припадају људи различитих нациналности, које обједињује једна православна вјера - поред Пољака, ту су Срби, Руси, Белоруси, Украјинци - сви као један народ Божји. Многи митрополита Саву сматрају за наследника светосавске традиције у Пољској. Дошавши у Београд на докторске студије, оправдава поменути назив. На Богословском факутету у Београду докторира 1966. године на тему „Живот и учење Светог Јована Крститеља“. Исте године на Бадњи дан у манастиру Раковици прима монашки постриг, из руку данас блаженопочившег патријарха Германа, са именом првог Архиепископа српског - Светог Саве. Тиме везаност за Српску Цркву и њен народ постаје за њега нераскидива. У чин Епископа је рукоположен 25. новембра 1979. године. После смрти митрополита Василија (чији је био близак сарадник), Свети Архијерејски Сабор Пољске Цркве бира на дан Светог Василија Острошког, 12. маја 1998. године, архиепископа Саву за свог осмог Првојерарха. Интронизација новог предстојатеља обављена је 31. априла 1998. године у Саборном храму Свете Марије Магдалине у Варшави.
По ступању на митрополитски престо, прво отпочиње са радом на консолидовању домаћинстава православних житеља. Поред богослужења и канонских посета које неуморно обавља, предано ради на правно-административним питањима Пољске Цркве с обзиром да су православни храмови рушени, а њихова имовина уништавана. Захваљујући томе, данас Пољска Црква коначно има увид у евиденцију за сваког свог верника, по питању броја: крштених, венчаних, упокојених, као и родослова породицâ. Аналогно цифри бесправно одузетих храмова у Пољској почетком прошлог века, данас Пољска Црква богослужи у 410 храмова и 6 манастира. Митрополит Сава на диван пастирски начин приступа свим актуелним изазовима садашњице. Таква обнова црквеног живота додатно томе сведочи.
И сам рођен у бурном времену, постаје сведок убрзаних промена и светских криза. Чувен је његов став који одлично описује данашњи положај Православне Цркве у свету. Митрополит више пута наглашава суштинску савремену улогу православља у Западној Европи. Као пример може послужити сама Пољска. Пре прогона у два светска рата и насилног исељавања 1947. у источном делу Пољске није била ниједна парохија. Данас је тамо православна вера најзаступљенија у Пољској. По питањима мигрантске кризе настале ратом у Сирији, изводи сличан закључак. -Пронађи у себи добро, у ономе што радиш и у ономе што мислиш. Онда добро понуди другима, па ће га и други теби давати (Свети Сава) - Митроплит као један од ученика и следбеника светосавског духа управо овако посматра актуелне проблеме и описује их на следећи начин: -Избеглице са Блиског истока доносе у Европу хришћанство. Ми православни се називамо тако јер смо у доброј мери сачували то што нам је оставио Христос, и усред овакве распуштености у светском друштву, постоји огроман интерес ка Православљу. Ми смо дужни то искористити и сваку жедну душу привести Православљу. То је веома тешко, али и неопходно чинити. Поред тога, миграција са Блиског истока помаже ширењу Православља. XXI век – то је вијек Православља.
Свој однос са осталим помесним Црквама гради братском љубављу на највишем нивоу. Као пољски Митрополит више пута долази у посете Српској Цркви. У храму Светог Саве служи 10. маја 2001. године непосредно после постављања звона највећег православног храма. Од 7. до 11. маја 2004. године, на позив тадашњег патријарха Павла, долази у Београд и учествује у прослави јубилеја 200-годишњице Првог српског устанка. Са поносом истиче историјску посету руског патријарха Кирила Пољској. То је уједно и први пут да руски Патријарх посећује пољску државу. Приликом прославе јубилеја 1700 година Миланског едикта у Нишу, митрополит Сава долази на прославу 4. октобра 2013. године и служи са свим предстојатељима Православних Цркава.
Митрополит варшавски и целе Пољске Сава (Хрицуњак), веома битна личност своје Цркве и народа, ове године прославља 51. годину монашког живота. Речима Христовим: „Сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати“, отпочиње свој јеванђеоски програм на трону Свете Пољске Цркве. Оно што се да закључити, после скоро двадесет година на њеном челу, јесте да савесно управљање у речи истине Христове постаје главна одлика делатности овог врлог Божијег посленика. На многаја љета!
Божидар М. Васиљевић
