Премијера ауторског пројекта „Његош“ глумца Гојка Бурзановића

Природнију сцену за ауторски пројекат „Његош“ првак Црногорског народног позоришта Гојко Бурзановић није могао добити од крипте подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења. Јер управо на освештаном мјесту као што је храм стихови Владике Рада добијају своју пуни смисао, а у извођењу Бурзановића добили су и своју конкретну снагу. Сведеном сценографијом коју је осмислио вајар Ристо Радмиловић, и једноставним али ефектним костимом Катарине Ковчич и Снеже Никочевић, појачано ефектном музиком у избору Филипа Рашовића, Бурзановић је успио да отјелотвори стихове „Горског вијенца“ и „Луче микрокозме“ у једну не само епску или драмску цјелину, већ слободно се може рећи и дубоко метафизичку. Притом, не губећи ништа ни од емоције, која је, слободоно се може рећи, струјала од публике ка глумцу и обрнуто. У томе му је помогла и млада Даница Никић, етно пјевачица. Додајмо, сценски покрет осмислила је Тамара Вујошевић-Мандић.

Премијера је одржана у крипти храма поводом обиљежавања 100 година од избијања Првог свјетског рата и видовданског сарајевског атентата. Умјесто да плате улазницу, глумац је публици пружио прилику да дају добровољни прилог за завршетак радова на подгоричком Саборном храму.

Фасцинација Његошем примјетна је у Бурзановићевој дугогодишњој каријери.

- Када сам 1976. године дипломирао у Сарајеву моји професори су ми дословно рекли – „Гојко ти треба да идеш у Црну Гору и да говориш Његоша“. Иако већ неколико деценија радим у позоришту није ми се дало да радим Његоша, него неке друге ствари. Но, задње деценије интензивно се бавим оним што су ми рекли моји професори. Јер, био сам најбољи студент на Балкану када је у питању реторика, и говор на отвореном простору. Зато сам и одлучио да се посветим Његошу. Планирам и да „Лучу микрокозму“ на свој начин припремим, јер то је спјев који ће сигурно вјечно живјети – каже видно задовољан премијером Бурзановић.

Како каже, Његошу и Светом Петру Цетињском посветио се у посљедње вријеме јер сматра да је као умјетник довољно зрео да их изнесе на прави начин, али и зато што ужива у креацији која настаје извођењем њихових мисли. На тај начин жели и њиховом дјелу, њиховој опоруци, дати достојанство које јој припада, а које се ставља све чешће у запећак.

- „Луча микрокозума“ није ништа друго до Свето писмо. Овај спјев је још неиспитан до краја, и ту се крије огромна тајна. Ми још не можемо сасвим сагледати Његошеву пуну величину. Ми знамо, свјесни смо неких 20, 30 одсто, а остало нам је непознаница, још нисмо открили. „Луча“ је директан контакт с Богом. Играјући и радећи и овај пројекат, ја осјећам небеса, неке комуникације, нешто позитивно, на крају, осјећам Његоша. Зато, могу да кажем не само да је жив, већ ће живјети као и сви други светитељи. Радити Његоша значи бити непрестано са Богом – каже Бурзановић. Глумац открива и како се припремао, како је настао овај пројекат.

- Ово није настало на класичан начин, као у позоришту.Ово сам урадио из љубави. Свако јутро, и свако вече, говорим ове стихове. То је мој тренинг, али, то је и моја духовност, храна за моју душу. А ову храну, поклањам и другима, јер сам народни човјек и народни глумац – каже Бурзановић.

Након Подгорице, Бурзановић планира да са овом монодрамом гостује на фестивалима монодрама и малих сцена, као што су фестивали у Хамбургу, Љубљани, Земун, Сарајево, Македонији…

Даница и њен глас

Млада Даница Никић истиче да јој је част и задовољство што је радила са Бурзановићем.

- До сарадње је дошло спонтано. Бурзановић ме је чуо како пјевам и позвао ме да учествујем у пројекту. Глумачког искуства имам, аматерски сам се бавила глумом у Београду. Међутим, сада у Бару нема глумачке секције, па се бавим пјевањем. Но, Гојко ме замолио и на моје задовољство ја сам пристала. Било је напорно истовремено пјевати и кретати се, али битно је да се правилно дише, и ако то савладате лако ћете све одрадити – додаје Никићева.

Џомић: Зашто се не оглашавају

Уводник у вече посвећено 100. годишњици видовданског атентата у Сарајеву, који је био повод за аустроугарску објаву рата Србији, дао је протојереј – ставрофор др Велибор Џомић. Он је честитао Бурзановићу на изворном читању Његоша, које се коси са такозваникм „новим“ читањима. Тачније, које се противи искривљавању Његошеве мисли која покушава да га окарактерише као геноцидног. Др Џомић је и запитао зашто се у Црној Гори, за разлику од других, ни почетку Првог свјетског рата не поклања задовољавајућа пажња, иако је била ученица тог догашаја који је вододјелница савременог свијета.

- Жалосно је и поражавајуће да са званично надлежних адреса научних и културних институција, које су о трошку свих грађана дужне да обиљежавају велике датуме, остале су нијеме и бојим се да су их претекли вријеме и догађаји који нијесу били изненадни – рекао је др Џомић. У прилог прекиду шутње о тим догашајима у Црној Гори он је прочитао неколико оригиналних званичних докумената Краљевине Црне Горе из 1914. године, додајући да сматра да је узрок ћутања и прећуткивања тих догађаја управо у патриотском садржају докумената.

Вече је водио свештеник Предраг Шћепановић.

Живана Јањушевић

Извор: Дан