Преминуо Манфред Вагнер, велики пријатељ Српске Цркве

Манфред је носилац ордена Светога Саве

У недељу, 16. септембра 2018, у вечерњим сатима, у болници „Паул Лехлер“ у Тибингену преминуо је Манфред Вагнер, пензионисани прелат и вишедеценијски пријатељ православних Цркава, а нарочито наше помесне Цркве. Тако се, после тешке болести коју је са ведрином и несвакидашњом радошћу подносио, окончао овоземљаски животни пут човека који ће генерацијама православних теолога, који су своје студије наставили у СР Немачкој, остати у неизбрисивом памћењу.

Као видљиви знак захвалности на његовој делатној љубави Архијерејски Синод наше Цркве доделио му је највише одликовање - Орден Светога Саве, и то „за показану љубав према Српској Православној Цркви, нарочито за његов вишедеценијски подвиг изграђивања добрих односа са Православним богословским факултетом у Београду, његовим професорима и студентима“.

Рођен је у Сиделфингену, у околини Штутгарта, 3. децембра 1946. г. Теолошким студијама се посвећивао у Тибингену и Хамбургу бавећи се библијском, систематском и практичном теологијом, као и екуменским богословљем и религијском педагогијом. У дугом временском периоду од 1988-2001. године вршио је службу стручног референта виртембершке Евангеличке Цркве задуженог за односе са Католичком Црквом и православним Црквама, градећи чврсте пријатељске везе међу конфесијама. Од 1988. године, такође, био је надлежан и за помоћ православним свештеницима и њиховим породицама које су се, због најразличитијих животних недаћа, нашли у незавидним животним и финансијским положајима.

Од 1993. до 2015. године вршио је дужност члана Стипендијског комитета Евангеличке Цркве. Његовом заслугом, у том периоду многим православним теолозима је омогућено да, уз помоћ стипендијâ, студирају теологију на евангеличким теолошким факултетима у Немачкој. Од 2011. године, у оквиру институције задужене за неговање екуменских односа, нарочито са Црквама Блиског истока, са седиштем у граду Ројтлингену, налазио се на челу радног тела које се, заседајући сваке године, бавило културама и теологијом православних Цркава. Његов дом у Шенајху, у близини Беблингена, одн. Штутгарта био је отворен за све православне докторанде. Заједно са својом супругом Солвејг, са којом је до краја остао нераздвојан негујући хришћански брак, умео је дуго да тугује због проблема својих православних пријатеља.

Његовим настојањем, добротворна агенција Евангеличке Цркве у Немачкој тзв. Хилфсверк узела је на себе да годишње финансијски помаже рад Пастирског саветодавног центра Архиепископије београдско-карловачке у „Београђанки“, па је и тим поводом одржавао  хришћанске односе љубави с протојерејем-ставрофором Петром  Лукићем, плод чега је била духовна турнеја Првог београдског певачког друштва у Немачку о Видовдану 2017, којом приликом му је орден Светога Саве уручио Преосвећени епископ бачки др Иринеј. Иначе, на неколико дана пред Манфредову кончину, на болесничком одру у болници, где је читао псалме, посетио га је и тешио епископ асустријско-швајцарски Андреј, док му у Београду воштаницу припаљује његов дивни пријатељ протођакон Радомир Ракић.

Веома значајно место у његовом животу представљала је музика. Последњих месеци, кад су лекарске прогнозе биле песимистичне, крепио се слушајући кантату „Дух нам помаже у нашим немоћима“, Ј. С. Баха, који је у тонове ставио речи из Рим. 8,26: „А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сâм Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим“.

О хришћанском етосу Манфреда Вагнера читаоцу могу, можда, понајбоље сведочити његове речи записане у једном писму својим српским пријатељима 18. децембра 2017. године: „Близу три деценије пријатељ сам и онај који бодри и подстиче Вашу свету Цркву. На Генералној скупштини Конференције европских Цркава године 1992. у Прагу стао сам на страну делегата Ваше Цркве. Од тада ме са представницима Ваше Цркве везује дубоко пријатељство. У тешким временима, као што је то било године 1999, за време рата НАТО-пакта против Ваше земље, посећивао сам недељом српску православну заједницу у Штутгарту и плакао са Вашим верницима приликом ишчитавања имена убијених људи (...) Ваш пријатељ и мали брат у Исусу Христу, Манфред Вагнер.“

Марко Делић,

докторанд Универзитета у Тибингену