Пренос моштију Светог свешетномученика Доситеја

Увече, 12. маја 2008. године, молитвено су пренете мошти Светог свештеноисповедника Доситеја Загребачког и Ваведењског из гроба у порти манастира Ваведење у Београду у саму цркву.

На основу одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од маја 2000. године, којим је овај свештено- исповедник причислен списку српских светитеља и изричитог благослова Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије пренео je свете мошти из гроба у коме је почивао од 15. јануара 1945. године, у манастирску цркву.

После, свештеним прописима одређеним, омивањима светих моштију водом и вином и помазивања мирисним уљима Високопреосвећени је свете мошти похранио у кивот испред иконостаса. Током читавог чина преноса светих моштију одређени свештеници читали су зачала из Светог Јеванђеља, које су својим појањем пратиле монахиње.

Поводом преноса моштију Светог свештеноисповедника Доситеја Загребачког и Ваведењског, Свету Архијерејску Литургију је у уторак 13. маја 2008. године служио Високопреосвећни Митрополит Г. Амфилохије, а салуживали су му Високопреосвећени Митрополит новограчанички Г. Лонгин, Преосвећни Епископ шумадијски Г. Јован, Преосвећени Епископ аустралијско-новозеландски Г. Иринеј, Преосвећени Епископ хвостански Г. Атанасије и Епископ моравички Г. Антоније, архимандрит Данило Љуботина, протојереј-ставрофор Љубодраг Петровић, игуман манастира Подмајине Бенедикт Јовановић, протојереј-ставрофор Драгољуб Убипариповић, протојереј-ставрофор Драгомир Сандо, јеромонах Методије Остојић, презвитер Димитрије Касписа, протођакон Стеван Рапајић, јерођакон Александар Суботић.

Светом кивоту приступио је многобројни народ Божји, међу којима и принцеза Линда Карађорђевић, док је Високопреосвећени појао тропар и кондак свештеноисповеднику Доситеју, које је спевао на Марковдан ове године.

Овде можете чути беседу Високопреосвећеног Амфилохија и житије Светог свештеномученика Доситеја.

Митрополит Доситеј рођен је у Београду 5. децембра 1887. године. Гимназију и богословију завршио је у родном граду, а Духовну академију са степеном богословља у Кијеву 1904. године Након двогодишњих студија богословских и философских наука на Берлинском универзитету, студирао је у Лајпцигу и експирименталну философију. Монашки постриг и чин јерођакона примио је још као ученик Богословије. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1907, а две године касније (1909) наставио је студије на Сорбони. Крајем 1910. године прешао је у Женеву где је боравио све до објаве Балканског рата. Свети архијерејски синод изабрао га је маја 1913. године за епископа. Исте године, 25. маја посвећен је за епископа Нишког. Почетком Првог светског рат, после низа неприлика, владика Доситеј је интерниран. У своју Епархију вратио се тек 1918. године. После нормализације стања, владика Доситеј је изабран за потпредседника Средишњег архијерејског сабора и у том својству је учествовао у преговорима са Цариградском патријаршијом. Три године провео је на мисионарском раду у Чехословачкој. За првог архијереја новоустројене Загребачке епархије постављен је 1931. године. Његов боравак у Загребу упамћен је по бројним харитативним делима. У овом граду основао је и православни манастир посвећен Светој Петки. Једно време администрирао је Горњокарловачком и Бањалучком епархијом, а помагао је и владици пакрачком Мирону у обављању епархијских послова. За време болести патријарха српског Варнаве, као најстарији члан Светог архијерејског синода водио је послове Српске цркве. После патријархове смрти, до избора новог патријарха 1938. године, владика Доситеј је администрирао Београдско-карловачком архиепископијом.

По избијању Другог светског рата митрополит Доситеј је ухапшен и заточен у затвору загребачке полиције у Петрињској улици. Као тежак болесник премештен је у болницу где је мучен и злостављан од тамошњих часних сестара. Тако измучен, у бесвесном стању, стигао је у Београд, у манастир Ваведење, где га је брижно неговало сестринство овог манастира. Од тешких последица злостављања умро је 13. јануара 1945. године у манастиру Ваведењу и сахрањен у порти овог манастира.
На редовном заседању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве митрополит Доситеј је, због свог мученичког страдања и исповедање хришћанско-православне вере, унет у Именослов Српске цркве као исоведник.

Тропар глас 1.

Православија наставниче, благочестија учитељу и чистоти, всељенија свјетилниче, Архијерејев Богодохновеноје удобреније Доситеје премудре: ученми твоими всја просвјетил јеси, цјевнице духовнаја, моли Христа Бога спастисја душам нашим.