Преображење у Сентандреји
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа будимског г. Лукијана, на празник Преображења Господњег, празнично бденије и свету архијерејску Литургију у Преображенској цркви у Сентандреји служио је Преосвештени Епископ пожаревачко-браничевски др Игњатије.
Саслуживали су протојереји-ставрофори Илија Галић и Војислав Галић, протојереји Лазар Пајтић и Зоран Остојић, јереји Иван Животић и Љуба Милисавић, јеромонах Варнава Кнежевић и ђакони Ненад Радаковић и Зоран Живић.
После читања одељка из светог Јеванђеља, Преосвештени Владика је надахнуто беседио о смислу празника Преображења Господњег: -'Наша вера није заснована на теоријама или спекулацијама, него на историјским догађајима, као што су Рођење Господа Исуса Христа, Његов живот, распеће али и догађај Преображења. Сви ови догађаји, па и овај данашњи указивали су на спасење, односно на нешто што ће се десити у будућности. Овај догађај Преображења је указивао и на страдање и на Васкрсење Христово.
-Наша вера и наше спасење зависи од последњег догађаја, од другог доласка Христовог и свеопштег васкрсења мртвих. Управо догађај свеопштег васкрсења и долазак Царства Божјега је тај догађај који ће нама даровати живот вечни. То је догађај који ће учини Господ. Зато је наша вера благодарност – ми благодаримо за све што је Господ учинио за нас и што ће учинити. Ако се уздамо у Господа и желимо живот вечни, то ћемо и добити. Литургијско сабрање је догађај који најављује догађаје који ће се збити у будућности, зато је Литургија икона царства Божјег, она и почиње речима Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова, поручио је Владика.
На крају свете Литургије, Преосвештени Владика је благословио плодове винограда и још једном честитао славу свим Сентандрејцима али и онима који су дошли из других крајева да поделе радост празника.
На вечерњем богослужењу преломљен је славски колач, уследио је богат културно-уметнички програм који се из црквене порте пренео и на улице Сентандреје - Српском улицом до Српског крста на Главном тргу, а затим до Трга цара Лазара где је у касним вечерњим часовима и завршен програм.
Срби у Сентандреји никада неће и не могу бити мањина, с обзиром на богату историју и културу коју су оставили у наслеђе будућим генерацијама, али и мађарском народу и европској култури. Сентандрејска слава је празник свих оних који су се тог дана нашли у том живописном градићу на обали Дунава, било да су Срби, Мађари или туристи са далеког Истока. На празник Преображења у Сентандреји оживљава српство и са поносом се пева чувена химна: ''Ми же Сентандрејци, славни всјего свјета и живили сполу на многаја љета.''
