Преосвећени епископ Фотије: будућност само уз повратак становништва

Свештенство Српске православне Цркве на подручју Епархије далматинске у Хрватској навикло је на тешку ситуацију, повремене инциденте и провокације, али је прави проблем што се не враћа српско становништво - изјавио је данас Тањугу Епископ далматински Фотије.

,,Живимо, обнављамо наше манастире и цркве, уз одређену помоћ и државе Хрватске, посебно за објекте који су споменици културе, али све је то недовољно - само уз повратак нашег становништва, имамо будућност и смисао'', рекао је владика Фотије, који се са Епископом горњокарловачким Герасимом налази на поклоничком путовању руским православним светињама и обиласку клирика, који су из далматинске Епархије дошли на школовање у Русију.

,,Наша Црква, на жалост, у данашњој ситуацији тешко живи'', рекао је епископ СПЦ и подсетио да по попису из 2001. год. на простору далматинске Епархије (која обухвата сплитску, шибенско-книнску и задарску жупанију), живи 25. 000 Срба, а пре сукоба 1991. год. било их је више од 100. 000.

,,Када сам као владика далматински дошао 1999. год. у Шибеник, затекао сам апокалиптичну пустош, војска је прешла преко читаве територије Епархије, људи су се иселили, а њихове куће попаљене, при чему су страдале и многе наше цркве и манастири'', рекао је епископ Фотије.

Владика је указао и на то, да су у централној Далмацији, по српским селима већином цркве порушене или девастиране, те да је 1999. год. затекао само четири парохијска свештеника. Од манастира једино је био активан манастир Крка - духовни центар православних Срба у Хрватској, у коме је кроз историју изшколовано близу 700 свештеника, међу којима и 14 епископа.
,,Почели смо да радимо, обнављамо храмове у оним селима у које се вратило становништво. Дошло је и нешто младих свештеника, а најзначајније је то што од 2001. год. поново ради богословија Света Три Јерарха у манастиру Крка. Поред већег броја парохијских свештеника, сада су оживели и манастири Крупа и Драговић'', изнео је епископ Фотије.

Међутим, у градовима је стање много теже. У станове исељених Срба на подручју Далмације, уселили су се други људи, а држава још увек није спремна да врати избеглим Србима станарско право. Са друге стране, у села су се вратили већином старији људи.

,,Проблем је и то што на просторима Далмације нема великог броја предузећа која раде, где би се запослили млађи људи и обезбедили себи и својој породици егзистенцију'', рекао је епископ Фотије.

На питање да ли у будућности може да се очекује неки значајнији повратак Срба Хрватску, епископ СПЦ је рекао да је то сада ,,у домену Промисла Божијег''.
Међутим, уз поменуте активности Цркве у духовној обнови, сигурно би и ,,земаљски чиниоци'' као што су хуманитарне организације, затим институције државе Србије, које се баве дијаспором, свакако могле и требале помоћи у обнављању кућа и стварању услова за нормалан живот Срба, па и оних који још увек планирају да се врате.

,,Не може се стално бежати. Та психологија није добра. Многе су генерације Срба живеле у Далмацији, као и на нашем Косову и Метохији, и створиле бесцен културне вредности, своје манастире, језик и историју. Због тога се опстанку Срба на овим просторима мора помоћи'', закључио је владика далматински.

Извор: Епархија далматинска