Владика Јован: Љубављу ми осећамо Бога и другога

У понедељак сирне седмице, у навечерје Великог поста, Преосвећени Владика шумадијски г. Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве на Аеродрому. Тог дана света Црква је прославила Свештеномученика Власија и Светог мученика Ђорђа Кратовца, који је био нашег српског рода.

Саслуживали су протојереј-ставрофор Милан Борота, протонамесник Немања Младеновић, јерођакон Јован Прокин и ђакон Александар Ђорђевић. Чтецирали су Никола Караклајић и Александар Бојанић. За певницом је било братство храма Светога Саве.

По прочитаном одељку Апостола и Јеванђеља по Јовану, Владика је протумачио прочитане речи из Светога Писма:

-Наша света Црква слави Светог Ђорђа Кратовца који је био нашег порекла, из житија видимо да је био по професији кујунџија. По вери и срцу је био сав Христов и Христос је био његов. На њега се односе речи у апостолу где апостол Павле каже за хришћане: `Ко нас може одвојити од љубави Христове`, и набраја да нас од љубави Христове ништа не може одвојити: ни глад, ни голотиња, ни мач, ни смрт. Ту заиста можемо да видимо ту љубав Светога Ђорђа према Христу да он иако дете од осамнаест година, када су тражили да се одрекне вере, он се није одрекао.

-Љубав је чудесна и сама љубав је чудо. Љубављу ми осећамо Бога, али љубављу треба да осетимо другога. Заиста, ко је задобио љубав тај је задобио Бога. Ко је одвојен од љубави одвојен је од Бога... Све што се одвоји од Бога то је изложено пропасти, оно пропада, умире и нестаје. Човек треба да буде срећан што га Бог воли и да буде благодаран Богу и да на ту његову љубав узврати својом љубаву. Како човек може да узврати Богу? Да верује у Бога и да живи Црквом, заједницом, да живи у таквој љубави као што Бог љуби нас. Кад нема те љубави према Богу онда није ни искрена љубав једних према другима. Зато Свети Јован каже: `Ако бисмо хтели да опишемо Бога, једном речју, рекли бисмо: Бог је љубав`. Све што Бог чини, чини из љубави, не би ли пробудио нашу љубав према Богу. Љубав је двосмерна. Ако дајеш љубав, онда ће ти она бити узвраћена. Не дајеш ли љубав, не сејеш ли љубав, онда сејеш мржњу, и мржњу ћеш да пожњеш. Онај који има љубав према Мени он ће и заповести моје држати. Опет кроз испуњавање заповести ми се још више учвршћујемо у љубави Божијој. Љубав у човеку узраста да он воли и непријатеље своје. И то је виши степен хришћанског живота, не само да љубимо оне који нас воле, него да волимо и непријатеље своје. Лако је волети онога који нас воли, али да волиш непријатеља, то може само човек са јаком вером и љубављу, браћо и сестре. Опет у томе нам је пример Господ Исус Христос. Он је волео непријатеље своје.

-Човек без праве љубави не зна шта ради. Његови су поступци погрешни и не произилазе из љубави. Kaже се да је Бог заволео нас пре него што нас је створио. Круна Његове љубави је управо стварање човека и све твари овоземаљске. Зато наша љубав не сме да буде себична, него љубав која воли свакога човека баш онакакв какав је човек. Наше није да процењујемо ко је какав. И ако процењујемо наше су процене погрешне. Ми можемо да окривимо човека и да га осудимо, а да уствари не знамо да ли је тај човек заиста требао да буде осуђен. Зашто осуђујемо другога? Зато што немамо љубави. Ми то чинимо из гордости, хоћемо да поучимо другога, али треба да поучиш себе. Не можеш учити другога ако не научиш себе. Научи себе па ћеш научити другога. Просветли себе, па ћеш просветлити другога. Не можеш учити другога ако не научиш себе. Освети себе па ћеш осветити другога а да не мораш ни реч да проговориш. Зашто? Зато што онај који је до мене, ако смо ми освећени и просвећени, он ће се и од наших дела просвећивати. Дела су много значајнија од било каквих речи”.

Извор: Епархија шумадијска