Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа на Свете Апостоле Петра и Павла

Свети ПетарСвети ПавлеУ име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас празнујемо највећа два јунака у роду људском. Два највећа јунака којису се борили и хрвали и победили - кога? Смрт. Кога још? Грех. Кога још?Ђавола, пакао. Да, ми славимо данас та два највећа јунака, Апостолe Петра иПавла.

Јер Господ Христос није дошао у овај свет за неку ситну ствар. Постао јечовек да би решио главне проблеме наше, главна питања живота нашег, бића нашег:ко је човек, шта је човек? Дошавши у овај свет, Он је дошао у тамницу лешина.Сви су били смртни, сви људи под грехом, сви људи под страстима, сви људи подвлашћу ђавола. И Он је једини и први победио смрт Васкрсењем Својим, победиогрех узевши на Себе грехе наше, и ослободивши нас од грехова наших. И победиођаволе, све ђаволе од који су увек, и грех, и страст, и свака смрт. И ту силукоја побеђује смрт, силу која побеђује грех, силу која побеђује ђавола - Господје дао својим Ученицима, Својим Апостолима. Дао Дванаесторици Апостола када ихје послао у свет овај и рекао им: „Ево, дајем вам власт над сваком силомвражијом. Болести исцељујте, губаве чистите, мртве васкрсавајте" (Мт.10,8). И тај страшни и велики и одговорни посао Свети Апостоли су примили насебе.

Ко су они? Рибари, Галилејски сељаци, који су се разбегли кад је Господ биораспет на Крсту. Плашљивци, кукавице; Петар се трипут одрекао пред слушкињомГоспода Христа. Али шта је се то десило и Петра учинило неустрашивим, да је онустао и почео се борити са несретним Нероном, са Римским царевима, са римскимвелможама, са Јеврејским главарима свештеничким и народом. Ко му је дао тусилу? Господ Христос, Васкрсли Господ Христос. Пославши Духа Светог на СвојеСвете Ученике, и исто то и Апостолу Павлу. Апостол Петар, колико је јачи одсмрти? Сећате се, васкрсао је Тавиту речима, као и Господ Христос што јеваскрсавао мртве. Његова сенка је исцељивала од сваке болести, јер се вели уДелима Апостолским да је народ са свих страна хрлио да макар сенка осениболеснике и оздрављала би га сенка Петрова. Замислите ту силу, то јунаштво.Сенка побеђује смрт, сенка побеђује болест, сенка побеђује ђавола! Ко је таквувласт икада дао људима? И сетите се Апостола Петра када улази у храм послеВаскрсења Господа Христа. Пред храмом богаљ који проси, и од њега, и од Цркве,и Јована Богослова, и од других људи. Апостол Павле вели: „Злата и сребранема у мене, оно што имам дајем ти: У име Исуса Назарећанина устани и ходи: Иустаде богаљ и стаде трчати и хвалити Бога" (Д. Ап. 3,6-8). Каква је тосила, одкуда та сила? Од кад је Господ Христос дошао у овај свет, дао је тусилу људима, еда би победили све што је смртно и осигурали себи Живот Вечни.

Када су људи слушали проповед Господа Христа, почели се чудити: како то Он,и Учитељ из Назарета, од људи тражи да се одрекну својих, да Њега више воленего родитеље, него децу, него пријатеље, него ли имање. То је наманесхватљиво. Шта нам ти у замену за то дајеш? И Господ вели: „Који хоће дабуде савршен" , ко хоће у истини да буде човек, „нек се одрече себе,нека пође за мном; и узме крст свој и пође за мном. А Петар збуњен тимречима пита Га: Господе, шта ће бити са нама? Ето, ми смо оставили све и заТобом идемо. А Спаситељ му одговори: Заиста ти кажем, и заиста вамкажем свима: свако који остави или оца, или матер, или децу, или браћу, илисестру или земљу своју, или ма шта, кога има Мене ради, добиће Живот Вечни" (Мт.19,27-29). Добиће Живот Вечни! Ето, ради тога је Господ дошао у овај свет: дада Живот Вечни људима. Да Бог тамницу смрти, и ово острво смрти земљу, претвориу острво Васкрсења. То је намена Господа Христа коју је Он донео на овај свет;то је оно што је Он једини донео на свет и нико други, и зато је Он ИстинитиБог и Живот Вечни.

Сећате се Апостола Павла. Петар је био прост човек, рибар Галилејски. АлиСавле, Павле, најученији младић свога доба, пред којима је стајала сјајнакаријера. Могао је достићи све положаје и добити сву власт. И тај Савле, тајгонитељ Исуса из Назарета, доживео је бескрајно чудо. Сав бес, сав са замахом,сав у великим страстима, он гони хришћане! Прво, јер сматра да су то некијеретици, да су то простаци, глупаци, а да је на њима сав Закон Мојсијев, и дањих треба сатрти. И почео је да гони и убија све што је хришћанско. Али му сена путу зато јави Господ Васкрсли и рече му: „Савле, Савле, зашто мегониш?" Савле одједампут ослепи, паде с коња и слеп заповеди својимдруговима, који су ишли са њим, коњаницима који су ишли с њиме да гонехришћане, и онако слепог одведу у Дамаск. Три дана је био слеп. И видевшиједном Апостола Ананију, који је био у Дамаску, коме Господ заповеда да исцелиПавла и обрати га вери у Господа Христа. Ананије се зачуди и рече: Господе ,та он је дошао да прогони , непрекидно да прогони нас хришћане.Спаситељ рече: Он ће бити велики светилник и велики страдалник за Име Моје. Изаиста, Ананије крсти Апостола Павла, благослови га и он прогледа.

Од тада Апостол Павле, као што вели сам у својим Посланицима, ништа другоније знао осим Господа Христа, и то Распетог и Васкрслог. Јер је осетио да јесав пут између смрти и бесмртности пређен, да је Господ Христос тај који дајечовеку силе и моћи да побеђује сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола. И од тадаон неустрашиво проповеда целоме свету Васкрслог Господа Христа. Не боји сецара, не боји се царских намесника, не боји се никаквих земаљских власти. Њемује главно једно, он вели, пише хришћанима: „Да достигнемо у васкрсењемртвих" - то је мој циљ. „Све друго је трице" (Фил. 3,8), велиСвети Апостол Павле. Све друго што не води у Васкрсење, све друго што не дајеЖивот Вечни човеку, шта је него смрт, него грех, него ђаво, које отима човекуоно што је највеће и најсретније и најбогатије?

И заиста, Свети Апостоли људи као и ми, исте природе као и ми, али силомХристовом, ето, освојили су свет. Пала је Римска империја пред њима иако су ихцареви гонили, сва сила њихова земаљска. Они су јединствени победиоци родаљудског, који за победу нису унотребљавали насиље, ни оружја, ни мачеве, негосу ишли кроз овај свет као јагањци међу вукове. И десило се највеће историјскочудо у роду људском: јагањци победили вукове...

Беседа изговорена 1974. године уМанастиру Ћелије

Текст преузет из књиге: ПреподобниЈустин Ћелијски, ПРАЗНИЧНЕБЕСЕДЕ, Београд,1998.