У смирај дана Светог апостола Акиле и Светог Владимира Кијевског, 27. јула 2020. године, упокојио се у Господу протосинђел Николај, игуман Световазнесенског манастира Саринца у Великим Пчелицама.Након окончаног школовања, запослио се у Републичком заводу за заштиту споменика културе. Са екипом најбољих стручњака у тој области радио је на рестаурацији фресака у манастирима Хиландару, Студеници и Јашуњи код Лесковца. Упоредо је обављао дужност професора Уметничке школе у Краљеву на предмету Конзервација и рестаурација.
Додир са историјом, уметношћу и духовношћу манастира у којима је радио оставили су на њега тако снажан утисак да он убрзо доноси непоколебиву одлуку, напушта блиставу каријеру и одлази у манастир Светога Николе у Епархији врањској са намером да сав свој живот посвети Богу. Након проведеног искушеничког стажа, 2011. године прима монашки постриг са именом Николај, у част Светог Николаја Жичког и Охридског. Убрзо затим бива посвећен руком Епископа врањског у чин јеромонаха, и као такав прима управу над лавром Светог Прохора Пчињског. На том положају бива удостојен и протосинђелског звања 2013. године.
Средином наредне године, по личној молби, добија канонски отпуст за Епархију шумадијску, и по одлуци надлежног архијереја бива постављен за настојатеља манастира Саринца, где се налазио све до упокојења. Као узоран монах назначен је за исповедника свештенства намесништва опленачог и младеновачког.
Свој дар за уметност игуман Николај наставио је да негује и у манастиру живопишући сводове шумадијских храмова као и свете иконе које красе домове многих верника. Поред многобројних личних врлина, оно што је посебно красило лик оца Николаја јесте истинско смирење и ненаметљивост. Тих и благе нарави било је омиљен од стране верника и поклоника који су походили левачке манастире. По својој природи ћутљив и повучен аутентичније је својом појавом неголи речима сведочио узвишеност свога позива. Као такав остаће упамћен у срцима свих нас који смо имали ту привилегију да га сусрећемо и боравимо у његовој близини.
Заупокојена Литургија и монашко опело над оцем Николајем одслужени су 27. јула 2020. године у манастиру Саринцу у присуству монаштва из оближњих манастира и мањег броја верног народа. Отац Николај је сахрањен тихо, као што је и живео, на новом монашком гробљу манастира Саринца где ће почивати чекајући Васкрсење мртвих и трубе Судњега Дана. И на овај начин се испунила стара отачка изрека која гласи: Гроб монаха темељ је манастиру.
У блаженом уснућу вечни покој подај Господе уснулом и верном ти слуги протосинђелу Николају и учини му стан души у наручју Твоме и међу нама вечан помен!
јеромонах Серафим Денковачки
Извор: Епархија шумадијска
