Нова књига о монархизму

У сарадњи са Центром за изучавање традиције „Укронија“, објављено је дело једног од најзначајнијих теоретичара монархизма, руског писца, мислиоца, новинара, јавног радника Ивана Солоњевича, који је на око четири стотине страница књиге Народна монархија, први пут објављене на српском језику, „омеђио саму идеју народне монархије од површних квазимонархистичких идеја тзв. „демократског монархизма“, са једне стране, и „диктаторства“, са друге, детаљно образлажући зашто народу не треба  „ни тиранин, ни лутка, већ домаћин“, пише у предговору протонамесник Немања С. Мрђеновић.

Патријарашки благослов пренео је Епископ аустријско-швајцарски Андреј, откривајући како то да управо он говори о овој теми: као син свештеника Добривоја Ћилерџића, рођен је у емиграцији, у Оснабрику, негован у духу два појма: Црква и Монархија и Бог и Краљ; на том путу православља и монархизма, рано је добио договор од оца зашто је напустио земљу: „Ми смо веровали да ће се наша земља поделити на краљевину и комуну; дао сам као и многи завет за Краља и Отаџбину. Веровали смо да ћемо се вратити...“, говорио је прота Добривоје Ћилерџић. Међутим, српска историја је ишла у сасвим другом правцу, емиграција је пролазила своје тешке дане, важила је за непријатељску, поделе су биле велике, неповерење и данас постоји. Чувени проф. др Ђока Слијепчевић, из чијих књига се напајао историјском истином, оставио је траг на Владику Андреја.

Мост између историјских књига Ђоке Слијепчевића и руског аутора Ивана Солоњевича направио је Владика Андреј истичући да им је заједнички тежак живот, страдање народа из којег потичу, пропадање државе .

„Књига Народна монархија је тестамент Ивана Солоњевича, али и његове исповести. У овом делу пише како он схвата руски народ, руско царство, руску монархију... Ова књига показује како је велики руски народ, велика руска историја...“, казивао је Епископ Андреј и у поуци о овом делу осврнуо се на друштвено стање у то време, али и стање данас, којем може бити заједничко преплитање вере и политике.

Страст и љубав према свему руском, са којом пише Иван Солоњевич на многим страницама, говори о лепоти Русије, Православља. У тој тесној вези коју је нашао између руске и српске историје, Владика Андреј је указао поново на темеље српске државе кроз историју и њене краљеве: „Српски су краљеви за српски народ увек бирали најбоље: бирали су Студеницу, Жичу, Дечане, Пећку Патријаршију... Српски су краљеви за српски народ бирали најбоље, јер су веровали у свој народ...“

О књизи су казивал и г. Драгомир Ацовић, члан Крунског већа, и г. Срђан Р. Фуртула у име издавача.

Епископ аустралијско-новозеландски Иринеј (Добријевић) је за делатну љубав према свом роду и Цркви уручио Орден светог цара Константина Удружењу Центар за истраживање православног монархизма, господину Сергеју Мањкову, заменику директора Историјског литерарног музеја из Царског Села у Санкт Петербургу.

Јереј Бошко Р. Маринков је прочитао песму Благословена Русија иза чијих се стихова чула руска песма Православних појаца: “Ућути громогласно, јер Он говори, и владај сиромаштвом, јер ти Господ дарове доноси, и стражи силно по свим ободима истине, јер си обећана Ономе ко побеђује“.

Представљању књиге присуствовао је Њ.К.В. престолонаследник Александар II са супругом, принцезом Катарином, личности јавног и културног живота и угледни руски преводилац гђа Светлана Луганска, иначе уважени преводилац дела Светог владике Николаја Велимировића.   

Посебне захвалнице за свој долгоденствени рад добили су: Њ.К.В. престолонаследник Александар II и Удружење „Достојанство“ из Новог Сада.

Зорица Зец