Пригрлимо нашу Отаџбину! Наша снага је само у јединству!
-Пригрлимо нашу Отаџбину! Наша снага је само у јединству, поручио патријарх Иринеј.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј беседио је 24. марта 2019. године у Нишу на почетку државне церемоније обележавања двадесет година од почетка НАТО агресије на Србију.
Уз звуке сирена за узбуну и гашење светла, у Нишу је одржано централно обележавање 20. годишњице од почетка бомбардовања. Сећањем на жртве одата је почаст страдалима, уз поруку: "Опростићемо ако будемо могли, заборавити само ако нас не буде било". Централно обележавање почетка НАТО бомбардовања 1999. године почело је тачно у 19.45, када су НАТО авиони бацили прве бомбе.
Окупљенима у Нишу обратио се Патријарх српски Иринеј, који је поручио да се данас сећамо најтрагичнијих дана у историји, истичући да тако нешто не треба да се понови никада и нигде у свету. Напоменуо је да су звуци сирена за узбуну и данас присутни у нашим животима.
"Чујемо их у сновима, у својим сећањима, то су дани најтрагичнији у нашој историји, дани за које бисмо желели да се никада више не понове нашем народу, али не само нашем народу него нигде у овоме свету. То су звуци пакла, звуци мржње који излазе из дубине човекова бића, које разарају, које предају смрти и најтужнијим сећањима", рекао је патријарх Иринеј.
Истакао је да 78 дана бомбардовања представљају дане страха.
"Да су то су били дани радости и они би били веома дуги. Замислите да ти трагични звуци и страх, који смо сви доживљавали, трају 78 дана. Питамо се данас одакле тај извор мржње, да се уништи оно што је највредније на овом свету под сунцем, да се уништи људксо биће ни криво ни дужно – али са једним јасним планом и циљем да се остваре земаљски планови, а ја бих мирне душе, то назвао пакленим плановима", рекао је патријарх.
Истиче да је још трагичније то што су нас бомбардовали "наши бивши савезници и пријатељи, који су своје савезништво претворили у непријатељство према нашем народу".
"Планови које су хтели да остваре потичу од моћника овог света, са једним циљем да један народ и мирољубиву државу униште и раскомадају у најмање делове и парчади, да би остварили своје циљеве и намере. Зато су предузели кораке од којих ће се поколења сигурно стидети и рећи оно што заслужују...", навео је патријарх.
Поручио је да је ударено на миран народ који је читаву своју историју провео у великом страдању и искушењу, народ који воли слободу за себе и жели је другима.
"Да би остварили своје жеље осудили су нас да смо народ који чини зло, који смишља зло другима и то везали за један крај наше отаџбине, са народом са којим српски народ живи стотинама година како зна и уме, показујући своје право људско лице и хуманизам. Оклеветали су нас и са том клеветом и мржњом подигли су свет", рекао је патријарх.
Моћне земље усмериле силу ка малом народу
Поручио је да је 19 моћних држава усмерило силу према једном малом народу и учинило оно што добар човек никада не би урадио.
"Нанели су нам велика зла, порушили су нам наше фабрике, индустрије, путеве, железнице, а чак нису ни болнице поштедели. Нису поштедели ни малену децу, која су са радошћу ушла, а са тугом и плачем напустила овај свет. То је нешто чему се само ђаво може радовати", истакао је патријарх.
Додао је да нас је бомбардовање уназадило за више од 50 година – да су "напредну земљу претворили у прах и пепео".
"Нека им Бог суди по правди својој, а познато је да зло добро неће донети", рекао је патријарх Иринеј .
Додао је да је на нама да "пригрлимо отаџбину" и да будемо јединствени.
"Оно што видимо данас на улицама није добро, то даје снагу нашим непријатељима. Зна се како се долази до положаја и до власти, на овај начин не могу доћи, нити наудити, али могу наудити своме народу и својој држави. А, верујем да то не желе. Можда су друге жеље јаче од њих, али морају да размисле шта чине и да се са мало више љубави обрну своме народу, својој отаџбини и својој будућности", рекао је патријарх.
Истакао је да је данас најпотребније јединство, да би се одбранила светиња на Косову и Метохији.
"Ту свету земљу не смемо никоме поклонити, морамо је бранити свим допуштеним средствима, а не дај боже да се користимо и неким другим. Ми то не желимо и молимо се Господу да не дођемо у такву прилику", каже патријарх.
Напоменуо је да наш народ одлукује љубав према другим народима, те да нас и историја и вера уче да у сваком човеку видимо лик Божји и да се односимо према њему као према рођеном брату.
Вучић: За опстанак важно да не заборављамо животе
Председник Србије Александар Вучић поручио је да је за опстанак српског народа важан један услов - да не заборављамо никада никоме наше животе, посебно не дечије.
"Све остало је нешто што се да поправити", додао је председник.
Истакао је да су на месту рушевина изграђене нове болнице, школе, путеви, али да ништа не може да врати људске животе, међу којима су трудница Љиљана Спасић из Ниша, ученица Сања Миленковић из Варварина, породица Милић из Алексинца, двогодишњи Марко Симић из Новог Пазара, брат и сестра Стефан и Дејана из Раље, мала Милица из Батајнице...
"Нико није одговарао за ове злочине. Српски цивили, наша деца, били су дозвољена мета агресије НАТО-а и за њих је то била само грешка. За нас никада неће бити грешка и та деца и ти људи никада неће отићи у заборав", рекао је Вучић.
Поносан је, каже, на слободарски дух нашег народа, који нас је натерао да не заборавимо да будућност можемо градити само на таквим основама - чувајући слободу, независност и самосталност као највише вредности.
Навео је да се пет година на овакав начин обележава годишњица агресије НАТО-а на "малу, слободољубиву и никада покварену земљу".
Цитирајући Мартина Лутера Кинга, Вучић је истакао да у то време нисмо имали пријатеље.
"Хвала онима који нису били против нас, али нам помагао није нико. Били смо сами суочени са највећом војном силом на свету, са коалицијом богатих и моћних, са 22.000 тона бомби и ракета и њиховим јасним циљем - да нас понизе и део наше територије предају неком другом", рекао је Вучић.
Нагласивши да данас поново имамо пријатеље, али и оне који нам више нису непријатељи, председник је нагласио да остаје јасна разлика у мишљењу о ономе што се догађало.
"Смрт 2.500 цивила, смрт 79 деце, девастирање земље, штете које се мере дсетинама милијарди долара за нас ће увек бити злочи. За њих је, чак ако и толико хоће да признају, грешка уз коју, ту и тамо, додају израз 'трагична'. Њихове грешке за нас су значиле губитак најважнијих од свих живота, дечјих живота. Немамо право на то да погнемо главу", навео је председник.
Додао је да Србија данас и сме, и може, и мора да каже да су грешка није српски народ који је страдао, већ они који су га бомбардовали.
"Ма колико радили против Србије, Србија је данас јача и снажнија него што је икада била", каже Вучић и каже да је гледање у будућност најсветија обавеза коју имамо и према жртвама и према сећању.
Додик: Српски народ сврстан на страну лошег
Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик обратио се окупљенима и поручио да је НАТО бомбардујући Србију начинио велики злочин над српским народом, што је било у континуитету са бомбардовањем Републике Српске.
"Стравчина страдања у Србији и Републици Српској било је дело западних држава које су Србију и српски народ сврстали на страну лошег и ономе коме треба начинити штету", рекао је Милорад Додик.
Истакао је да је НАТО агресија давно припремана и да она и даље траје и додао да су му од оних који су командовали операцијом само гори они који агресију покушавају да оправадају и нађу разлоге, јер, како каже, њих никада неће бити.
"Та штета је огромна, та штета је цивилизицијска, а они нису сматрали да терба да се извине. Њихови војници, генерали, нису они који су процесуирани за злочине, већ је то опет остављено за нас", истакао је Додик.
Комеморативним манифестацијама широм земље обележене су две деценије од почетка НАТО агресије на СРЈ.
За 78 дана НАТО агресије погинуло је између 1.200 и 2.500 људи.
Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донета је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Деветнаест земаља Алијансе почело је бомбардовање са бродова у Јадрану, из четири ваздухопловне базе у Италији, подржане стратешким бомбардерима који су полетели из база у западној Европи, а касније и из САД.
Најпре су гађане касарне и јединице противваздушне одбране Војске СРЈ, у Батајници, Младеновцу, Приштини и на другим местима.
Готово да нема града у Србији који се током 11 недеља напада бар неколико пута није нашао на мети снага НАТО-а.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Извор: РТС
