Приказ књиге "Божанствена Литургија"
Епископ Атанасије (Јевтић)/Митрополит Дионисије (Псарианос) – Тумачење божанствене литургије, Манастир Хиландар, 2011. стр. 246.
Митрополит Дионисије је рођен 1912. г. на егејском острву Андросу, од оца Леонида, свештеника. Завршио је гимназију и школу византијске музике у Атини, замонашио се 1934.г. и као ђакон служио у Атини, где је завршио и теологију, од 1945. служио је као јеромонах, архимандрит - протосинђел у Триполију – Пелопонез. 1949. позван је од Архиепископа Атинског и све Јеладе Спиридона за протосинђела атинског, где је 1952. изабран за епископа, помоћника Архиепископског. Од 1957 – 1997. био је Епархијски Архијереј – Митрополит Сервијски и Козански у Грчкој Македонији.
Као викарни епископ при Јеладском Синоду издао је Мали требник са неколико од њега новосастављених чинова Освећења, и приредио је званично издање Архијерејског чиновника. Такође је написао и извесна Житија и Службе нових Светих, и неколико студијских радова из византијске музике, јер је у црквеној музици и појању био изузетно обдарен. Треба истаћи његове Архипастирске беседе, Поуке, Енциклике, упућиване клиру и народу, које је и објављивао у Епархијском часопису Изграђивање. У овом часопису су штампане и ове 52 Беседе – Тумачења СветеЛитургије, које се код нас први пут појављују на српском језику. Упокојио се у Господу 7. децембра 1997.
Књигу која је пред нама можемо поделити на три дела. Први део је Увод Св. Јустина Ћелијског који је он написао 1978, у Поговору његовог превода Божанствене Литургије , други део је Поредак божанствене литургије Св. Јована Златоустог уз напомене епископа Атанасија (Јевтића), док трећи део сачињава предговор и 52 писане беседе, митрополита Дионисија, чији је циљ био да, поступно их делећи парохијанима,уведе, приближи и протумачи смисао њиховог заједничког учествовања у божанственом Сабрању, Литургији.
Умировљени владика Атанасије приређивањем ове књиге наставља да нам открива путоказе и ослонце на путевима Отаца Цркве који непомућено чувају и баштине истину Оваплоћеног и Васкрслог Христа. Остављајући нам благодарење и ломљење хлеба као Тајну откривања Новог Неба и Нове Земље Спаситељ нам је оставио нимало лак задатак да чистоту и питкост те благовести сачувамо и пренесемо на даља поколења. Низу апостолских мужева, преко отаца ране Цркве, Светог Симеона Новог Богослова, Светог Николе Кавасиле свакако се придружује и митрополит Дионисије. У овим беседама он нам сведочи Литургију као највеће дело Цркве, божанску стварност и као израз и носилац Предања Цркве.
С тога је циљ проповеди, било усмене или писане, изграђивање Цркве. Он нарочито наглашава чињеницу да је Црква народ Божији, па према томе Света Литургија је народно дело, служи се за народ Божији од истог тог народа. Појање у Цркви је такође важан моменат на који нам указује митрополит и указује на опасност да Црква, која је заједница богослужења, изгуби Свето Богослужење због недостатка свештеног појања.
Предањско схватање и служење Свете Литургије је свакако кључ и за разумевање Тријадологије и Еклисиологије, тако да се и ова књига прикључује четвротомном делу владике Атанасија Христос – Нова Пасха. Својим радом он нам указује на горуће проблеме литургијске праксе. Беседе митрополита Дионисија, нашег савременика, уводе нас разумљивим језиком у тајну Тела Христовог и у великој мери доприносе правилном схватању Евхаристије.
Више информација о дистрибуцији књига можете добити на телефоне: +381 11 3692651, 3692653 или путем е-поште: knjizara@zaduzbina.org
Извор: www.hilandar.org
