Приказ књиге „Знамените личности Богословије Светог Саве (њени професори и ученици)“ Стефана Гавровског

Дело Стефана Гавровског „Знамените личности Богословије Светог Саве (њени професори и ученици)“ представља значајну духовну реминисценцију на најзначајније личности Богословије Светог Саве, која живи више од два века.

Богословија Светог Саве у том периоду понела је све ране нашег хришћанског народа, била и остала путоказ да ходимо стопама Светог Саве, чије и име носи. Богословија Светог Саве је светионик на путевима који воде светосављу, као философији живота, како је и рекао један од њених најзнаменитијих теолога, Свети Јустин Ћелијски.

Стефан Гавровски нам лепим писаним стилом и илустрацијама указује на ову благодатну ликоливницу оних који су кренули стазама Христовим. У даљем раду Стефан нам приказује личности које су собом највише посведочиле Христа. Наравно да аутор није поменуо све личности богослова – богоугодника, који су својим прегалаштвом радили у винограду Господњем, али је настојао да изложи што више биографија, или барем да спомене најзначајније професоре и ученике наше Богословије. Међу њима нису само чланови високе свештене хијерархије, него и мученици – Богоподобни угодници Божији који нису само пером, већ и својом крвљу, посведочили да је Христос „Пут, Истина и Живот“ (Јн 14,6).

Широки спектар и раскош личности чини ово дело врло занимљивим. Његова карактеристика је прегледност, и кроз ту књигу читаћемо и чудесну промисао Божију у историји. Посебан значај овој књизи даје чињеница да она представља труд ученика наше Богословије Стефана Гавровског, за кога са поносом можемо рећи да је један од наших најбољих ученика. Стога нам ово дело својом присношћу даје топлину ових штива.

Читањем ове књиге наилазимо на увод приређивача, кратак и прегледан историјат Богословије, прилог о оснивачу Богословије – Доситеју Обрадовићу. Затим се сусрећемо са биографијама светитеља Богословије Светог Саве, Свештеномученика Платона Бањалучког, Свештеноисповедника Доситеја Загребачког, Светог Владике Николаја и преподобног Јустина Ћелијског. Даљим радом аутор нас упознаје и са Патријарсима Богословије Светог Саве, Патријархом српским Димитријем Павловићем и Патријархом српским Германом Ђорићем. Затим следе бројни Митрополити и Архијереји ове школе, као и њени значајни уметници. При самом крају долазимо до закључка и уредне библиографије, која је важна по томе што даје путоказ новим истаживачима. Као appendix Стефан Гавровски нам приказује фотографије из живота поменутих личности.

Рецензенти овог дела су протојереј-ставрофор др Драган Протић, ректор Богословије Светог Саве, као и протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, ванредни професор Православног Богословског факултета у Беогрдау, док је лектуру извршио протођакон Радомир Ракић, doctor honoris causa.

 Богословија, тачније речено њени ученици и професори, били су носиоци, пре свега Јеванђеља Христовог, благе речи о Христу, распетом и васкрслом, али и широке благодатне радозналости у области богословља, националне историје, историје уметности, музичке уметности и осталих наука. Богословија Светог Саве је својим хришћанским едукативним радом изнедрила заиста великане богословља и представља један од значајнијих живих иконостаса на чудесном иконостасу светих васељене. Када прочитамо ову књигу, која представља значајан допринос нашој школи, заиста можемо да са псалмопесником Давидом произнесемо хвалу „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“ (Пс 67,36).

Горан Раденковић, професор
 Богословије Светог Саве у Београду