Примедбе на измештање иконе Богородице Филермоса (2)

Јован Маркуш: Излагање иконе Богородице Филермске у пећини из које избијају разорне бујице је - лудост

Пријестоница Цетиње
Секретаријат за одрживи развој и онфраструктуру

Предмет: Примједбе и предлог на пројекат Измијештање Иконе Богородице Филермосе у простор Цетињске пећине везано за одлучивање о потреби процјене утицаја на животну средину

За оног ко познаје Цетиње и дешавања са природним непогодама у новијим и старијим временима предлог да се Икона Богородице Филермске смјести у Цетињској пећини, надомак Цетињског манастира,у најмању руку је неозбиљан и нестручан. Као некадашњи предсједник Извршног одбора СО Цетиње, а потом предсједник општине Цетиње, у времену од 1984. до 1990. године, који је имао прилику да се суочи са резултатима катастрофалне поплаве на Цетињу 1986. године дужан сам да скренем пажњу на посљедице које могу настати због нечије лакомисљености или нестручности.

У извјештају који је сачињен 24.јула 1986.године, послије југословенског Научног скупа на тему велике поплаве из фебруара мјесеца 1986, на којем је присуствовало око 60 еминентних стручњака из цијеле Југославије стоји да Цетињску пећину треба затворити за било какву употребу јер представља опасност по Историјско језгро Цетиња. Треба имати на уму да поплаве сличне оној из 1986. догодиле су се 1896. и 1908. године.

Као први корак у превентиви од изливања поплавних вода грађевинско предузеће ,,Маврово“ из Скопља је средином 1989. године направило водна врата, која нажалост ни до данас нијесу уграђена.

Отвори, улаз и излаз, Цетињске пећине нијесу настали природним путем већ су вјештачки отворени и представљају опасност по нуклеус Историјског језгра Цетиња. Горњи отвор је случајно отворен 1934. године. При­ли­ком пра­вље­ња усје­ка у бр­ду изнад Цетињског манастира који се данас назива Нова џада отво­рио се улаз у Це­тињ­ску пе­ћи­ну, за ко­ју су ка­сни­је спе­ле­о­ло­зи утвр­ди­ли да је бо­га­та спе­ле­о­ло­шким укра­си­ма.Доњи отвор или тунел, у дужини од око 180 метара, пробијен је почетком 1980. године за потребе цивилне заштите а касније је искоришћен као улаз у пећину која је за кратко постала туристички објекат. Најсликовитије речено, то је када би при средини и при дну флаше пуне воде направили отворе по законима физике нормално је да вода из њих истиче.

Докле се по вертикали и хоризонтали у карстном подземљу простире Цетињска пећина то није познато, јер та дуга и компликована истраживања нијесу никада направљена. Према неким прогнозама стручњака подземне галерије , каверне и спремишта воде вјероватно иду до Иванових Корита на Ловћену. Висинска разлика између Цетиња и Иванових корита је преко 500 метара. Можемо замислити колики потисак се ствара у екстремним ситуацијама ако знамо да је 16.фебруара 1986.године из Цетињске пећине у коју имате намјеру да смјестите Икону Богородице Филермосе избијала вода у виду јаког врела у количини од 23 м3 у секунди. У екстремним ситуацијама сасвим је свеједно да ли се ради о улазу или излазу у пећине. Какав би посљедице  настале по животну средину можемо само претпоставити.

Излагање Светиње као што је икона Богородице Филермске у отвору пећине из које би евентуално могла да избије разорна бујица, као 1986. године, по мом мишљењу је чиста лудост.

Да постоји озбиљности  и одговорности од стране пројектаната, управо о овом ризику треба  да упознају надлежне за доношење политичких одлука, који по природи ствари не знају ове стучне детаље који се тичу хидрологије. Умјесто ризика и посљедица не само по Светињу већ и по животну средину , требају да предложе трајно затварање пећине Цетињске пећине  која представља опасност за Историјско језгро Цетиња.

Да би се направила квалитетна стручна процјена утицаја на животну средину неопходно је извршити детаљна хидрогеолошка истраживања која до данас нијесу никада направљена.

На крају, или на почетку, сулудо је и неоправдано трошити новац на стварање простора за Чудотворну икону Богородице Филермске ако он већ постоји у Цетињском манастиру у којем су смјештене друге двије Светиње, Десница Светог Јована Крститеља којом је крштен Господ и честица часног Крста на коме је разапет. Ове се Светиње никада, од када су се саставиле, нијесу раздвајале и увјек су биле у цркви осим у Црној Гори. Чак су и бројни вјерници, римокатолици из иностранства, чланови реда Малтешких витезова исказивали своје чуђење око тога што се икона не налази у цркви, већ у импровозованом простору који не омогућава пристојну молитву.

У прилогу Вам достављам „Информацију о цјелокупним активностима везаним за догођену поплаву и одводњавање поплављеног подручја“ коју је сачинио Извршни одбор СО Цетиње у сарадњи са Републичким заводом за урбанизам и пројектовање јула 1986.године, који корисно може послужити приликом процјене утицаја на животну средину.

Цетиње, 29. новембар 2016. године                                                                                                                                                дипл.инг. Јован Б. Маркуш

Извор: Митрополија црногорско-приморска