Призив Светог Духа на почетку нове школске године у Ђурђевим Ступовима

У катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке – Ђурђевим Ступовима - у суботу, 1. септембра 2012. године, у присуству бројних вјерника, a поводом благословеног почетка нове школске године, служен је призив Светог Духа. Молебан са призивом Светог Духа служили су јереј Стаменко Станковић, парох берански и јерођакон Андроник Ракочевић, сабрат Манастира. Служби је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је ученицима, ђацима и студентима пожелио срећан и благословен почетак школске године, поручивши им да буду вриједни ђаци и да се труде да напредују, не само у знањима него и у сваком другом добром дјелу.

“Извршисмо, драга дјецо, призив Светог Духа за почетак школске године, као што смо то и ранијих година чинили овдје и у осталим храмовима наше Епархије. Призивамо милост Божију на ученике и студенте, који уче и који напредују у наукама. Сваком важном дјелу Црква као почетак поставља молитву, да призовемо у помоћ име Божије, да нас оно просвијетли, уразуми, да укријепи наше руке, наше мисли, наша срца да чинимо оно што је добро. Зато је важно да се помолимо Богу прије почетка школске године, јер је наставни и васпитни процес веома значајан за наш народ, за нашу дјецу – како буду учила, како се буду васпитавала наша дјеца таква ће нам бити садашњост и будућност“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Црква, према ријечима Његовог Преосвештенства, подржава образовање, науку, школу и управо је Црква одиграла најзначајнију улогу у формирању школа у нашој отаџбини, у вријеме ослобођења од турског ропства. И при манастиру Ђурђеви Ступови постојала је таква школа, а то што су прве школе новијег времена настајале, управо, при црквама и манастирима, према мишљењу Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, није случајно, јер су наши преци добро знали да учење свјетских наука неће донијети много добра без учења вјере и духовности, односно, да васпитно-наставни процес не може дати доброг плода, ако се ученици не васпитавају у вјери и побожности.

“Јер, није школа само стицање разних информација и разних знања, него школа има за циљ оплемењење срца и просвјећење воље и свих човјекових умних, духовних, интелектуалних, вољних и осјећајних способности, заправо, цијелог човјековог бића. И тек ако тако приступимо васпитању можемо очекивати да ће наша дјеца, учећи се добрим наукама, сабирајући различита знања, истовремено постати добри, племенити и честити људи. А Бог је извор сваког добра, извор живота, извор љубави, извор истине, према томе и извор знања. У Њему је највеће знање и Његова премудрост је створила небо и земљу, устројила овај свијет и све свјетове видљиве и невидљиве, Његова мудрост држи све, а Богу најподобније биће је човјек, јер је умно и словесно биће које може да напредује у различитим знањима, које може да напредује интелектуално, да напредује духовно, може да упија свјетлост Божију, истину Божију, правду Божију, да се непрестано оплемењује и узраста у овом животу“.

“Човјек узраста физички и умно до пунољетства, до 18, 20 година, а онда престаје његов физички раст, али духовни раст и напредовање у знањима и врлинама не престаје никада. Зато је важно да се приликом тог усмјерења, које је изузетно значајно за човјекову личност и за друштво уопште, наоружамо вјером, да призовемо Бога, Који је човјекољубив, да нас просвети својом истином, својом љубављу и својом милошћу. У школама учите разне корисне ствари, јер науке су, такође, од Бога. Знање које стичете у биологији, математици, физици и другим природним и друштвеним наукама то је знање коме је основ премудрост Божија. Зар иза свега онога што изучава физика или биологија не стоји Божанска мудрост? Човјечији организам и човјекова душа имају толико тајни да и највећи познаваоци људске душе и најбољи љекари кажу да је људски организам тајна над тајнама, да оно што знамо о људском и сваком живом организму је само дјелић онога што нам је открила премудрост Божија, а колико тога скривеног има још што ми не знамо“, казао је у својој бесједи Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Он је поручио сабраној дјеци и омладини да је важно стицање потребног знања и информација, али је много важније да се уче да буду добри људи, да умножавају своје таленте и да, увијек, призивају благодат и милост Божију, која ће их укрепљивати да би оне дарове, којима их је Бог обдарио, употребили на добро.

“Драга дјецо, треба учити са страхом Божијим. Познато је да су се многа дјеца, због проблема које су имала у учењу, својом искреном молитвом из дјечјег срца и душе обраћала Богу, да их је Бог просвјетљавао, да им је Бог откривао своју мудрост и да их је упућивао на оне науке које се уче у школама, па су послије добро учили. Томе је примјер Свети Јован Кронштатски и многи други светитељи и угодници Божији, које као примјере имамо у Цркви. У сваком времену извјестан утицај на школе има политика и владајућа идеологија. То је просто неизбјежно. Ми старији прошли смо кроз један процес који је био оптерећен политиком и званичном идеологијом, а ништа боље није ни данас, нарочито у уџбеницима историје и српског језика и књижевности“.

“Ипак, важно је да научите да разликујете оно што је стварна наука од онога што је произвела политика, јер, продукти политике су пролазни, од данас до сјутра, у суштини небитни и ви то можете научити или не научити, али је важно црпити оно знање које је повезано са истином и иза чега стоји стварна наука. Тако је било у прошлости, тако је у садашњости, тако ће бити и у будућности, то се не може избјећи. Немојте на то обраћати много пажње, ви само треба добро да учите предмете, који се уче у школи и да праву истину разликујете од онога што је производ идеологије и политике. Тако су се школовале наше генерације, па смо некако одољели претходном времену, а тако ћете и ви, у овом новом времену, уз помоћ Божију и дејство благодати и промисла Божијег, ићи правим путем Божијим“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

Сабрани народ приступио је кропљењу светом водицом, а Преосвећени Владика је, благосиљајући почетак школске године, најмлађе даривао иконицама.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка