Процвјетала пустиња

Рударско мјесташце Кубер Пиди (Coober Pedy). Пустиња. Све је необично и готово нестварно. Земља је оксидно црвене боје, тако да за тренутак помислите да сте на Марсу, а не на Земљи. Док пролазите прашњавим улицама примјећујете мноштво Абориџина (становници старосједиоци), а радозналост вам голицају пећински улази у необичне музеје, продавнице и друге објекте који се налазе под земљом. Касније схватите и то, да су улази над којима нема натписа уствари куће. Топли домови за уморне рударе зими, када хладни пустињски вјетар брије и пробија до костију, а истовремено пријатно и угодно боравиште за вријеме љетних врућина, које веома често прелазе и четрдесет степени.

Готово сви становници се баве копањем опала, па су своје искуство из рудничких јама пренијели и искористили за градњу, или прецизније, копање свога крова над главом. Копање рудничких јама и силажење под земљу, а поготово необичан начин прављења кућа, уједно објашњава само име мјеста, јер назив Кубер Пиди (Coober Pedy) на дијалекту локалних Абориџина значи дословно ’’бијели човјек у јами’’. Абориџини су овај назив граду дали из простог чуђења. Према њиховој колекцији вјеровања (они не познају никакав уређени религијски систем), људском бићу није дозвољено да силази нити да борави испод површине земље.

Тражећи своје мјесто на земаљском шару, овдје се нашао и приличан број Срба. Они су се из разних крајева отаџбине и због различитих разлога обрели овдје и постали копачи опала. Радећи и трудећи се да уреде своје животе како је то најбоље могуће, самопрегорним радом, несебичним прилозима, али понајприје ватреном љубављу према Богу и својој светој мајци - Српској Православној Цркви, подигли су, или боље рећи ископали, најнеобичнију и највеличанственију грађевину у Аустралијској пустињи. То је храм посвећен Светом пророку Илији Тесвићанину.

Као и претходних година, захваљујући труду домаћина гости који су са свих страна и из разних крајева Аустралије дошли на славу храма Светог пророка Илије, били су заиста своји међу својима. Саборовали су радујући се великом угоднику Божијем у благословеном Литургијском сабрању кроз које се на све изливала бескрајна ријека милости Ббожије. Заиста, разлога за славље било је много!

Мјештане је, првенствено својим доласком и благословом, обрадовао Владика Иринеј. Он је као што приличи правом српском домаћину и првопредстојатељу Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду, у пратњи ђакона Немање Мрђеновића, дошао прије свих гостију. Служио је Литургију на дан Светога Илије и заједно са домаћинима славе дочекао славаре који су пристизали током неколико дана.

Коло српских сестара, предвођено домаћицом овогодишње славе, сестром Радмилом Јовановић, те великим прегаоцем за уређење и напредовање комплекса цркве Светог Илије г. Миломиром Белошевићем постарали су се да гостима не недостаје љубави и пажње. Дочекивали су пристигле и гостили их од 2. августа, тј. самог празника Илиндана, па све до недеље 5. августа.

У суботу је служена заупокојена Литургија на којој су поменути сви упокојени градитељи, добротвори и приложници, као и сви православни који почивају у Кубер Пидију. Уз присуство и благослов Архијереја, Литургију су служили отац Зоран Иванић и отац Страхиња Јањић, а саслуживао је ђакон Немања Мрђеновић. Прислуживали су ипођакон Лазар Богосављевић, чтец Мишел Миочиновић и дјечаци чтечеви Максим Иванић и Урош Јањић.

Послије Свете Литургије, одржан је помен на локалном гробљу. Помен је служио Његово Преосвештенство Епископ Иринеј уз саслужење свештеника и ђакона, а по завршетку помена, вином су преливени гробови свих православних који почивају на овом гробљу. Са нарочитом љубављу и пажњом помињана су имена упокојених: Светозара Николића који је поклонио стијену (земљиште) у којој су ископане црква, сала, учионице и стан за свештеника, те оснивачице Кола Српских Сестара -сестре Стоје.

Увече, те суботе, служена је и свечана вечерња служба, а послије је у сали, која се такође налази издубљена у камену, послужена вечера. Осим музике, коју су домаћини обезбиједили ради славске атмосфере и доброг расположења, заједно и радосно су пјевали и играли сви присутни гости. Из срца и грла заориле су се старе изворне српске пјесме, многе дирнувши и до суза. Нарочито треба издвојити наступ ’’Опленца’’, фолклорне групе при храму Светог Саве у Вудвил Парку – Аделаид, који су својом игром и младалачком енергијом изазвали овације свих присутних.

У недељу је служена Света Архијерејска Литургија, у току које се надахнутом бесједом Владика Иринеј обратио вјернима, који су испунили свети храм. Благодаћу и благовољењем Светога и Животворног Духа,  Епископ Иринеј је на овој Светој Литургији у чин ђакона рукоположио чтеца Мишела Миочиновића из Аделаида и наименовао га за ђакона при храму Светог Саве на Хајндмаршу у Аделаиду. Протојереја Зорана Иванића, старјешину поменутог храма, због исказане и посвједочене љубави и пожртвованости за Свету Цркву Божију, уздигао је у достојанство протојереја-ставрофора.

Свечаном литијом, Епископ, свештенство и вјерници, упутили су се до новозасађеног парка, који је подигнут испред цркве. Прво је освештано славско знамење и пререзан крсни хљеб, а част и обавезу да догодине припреми славу од овогодишње домаћице г-ђе Радмиле Јовановић преузео је г. Миломир Белошевић, коме је овом приликом додијељена архијерејска грамата за несебичан и пожртвован рад на уређењу храма и подизању јединственог парка у порти храма. Епископ се, бираним ријечима, захвалио и Миломировим синовима Петру и Луки као и снахи Венди, на прегалачком труду који су заједно са оцем уложили.

Тако сада до храма Светога Пророка Илије долазимо кроз парк Светога Пророка Илије возећи или идући улицом Светога Илије. Освештан је и благословен, овај оживљени и процвјетали комадић пустиње. Оаза, која нам показује шта се љубављу и са благословом, а под заштитом светог угодника Божијег, какав је пророк Илија, може постићи чак и на пустом мјесту које, гледано нашим плашљивим тјелесним очима, не даје наде за опстанак, а камоли напредак. Све ово нам јасно показује да ће се, ако смо сложни и живимо љубећи једни друге кроз Свету Цркву Божију, на нама испунити ријечи Светог пророка Исаије који каже: ’’Радоваће се томе пустиња и земља сасушена, веселиће се пустош и процвјетати као ружа.’’(Иса.35:1)

У краткој бесједи Владика Иринеј је објаснио да је ово тек почетак прославе двадесетогодишњице, јер се навршило двадесет година од ископавања сале, али и нагласио да се догодине припрема главно славље и очекује се још много већа посјета из свих крајева Аустралије и свијета.  Разлог за такво славље је пуних двадесет година од ископавања и уређења храма.

По завршетку Свете Литургије, сви су узели учешћа у трпези љубави, а благочестиви домаћини позвали су госте да се слављу прикључе и догодине. Замолили су нас све да позовемо и своје пријатеље који желе да дођу, како би се у пустињи, славећи Бога, напојили водом живом која, благословом Божијим и молитвама Светога пророка Илије Тесвићанина, гаси жеђи душе и смирује немире ужурбаног урбаног свијета, које и против своје воље скупљамо у себи.

текст: протојереј Страхиња Јањић
фотографије: Радивој Мачковић ("Српски Глас")

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска