Проф. Јован Фундулис: ОМИЛИТКА – црквено проповедништво

Причињава нам посебну радост и задовољство да као преводиоци српског издања Омилитике проф. Јована Фундулиса, дугогодишњег професора Литургике и Омилитике из Солуна, најпре заблагодаримо Богу на обављеном послу, као и да објавимо да је изашло из штампе ово значајно дело у издању Епархије жичке (едиција Жички путокази, књига 16), а које може бити од користи не само ученицима Богословије и студентима Теолошког Факултета, него и свим посленицима проповедништва или љубитељима беседништва, будући да је њен текст једноставан и неоптерећен уобичајеним пратећим научним апаратом.

Књига је настала као плод личног искуства проф. Фундулиса, из његових духовних трагања и учешћа у црквеном животу, затим  предавања на Богословском Факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну и практичних вежби са студентима, али и дугогодишњег одржавања отворених трибина, које је исти професор организовао у сарадњи са Митрополијом Солунском у циљу систематског образовања младих свештенопроповедника и њихове духовне надградње, било да су завршили богословске школе или не.

Реч Божја, силом Светога Духа, налазила је у свим временима пут до срца њених слушалаца како би их узрастала у меру раста пуноће Христове. Уосталом, оваплоћени Логос Божји и јесте центар и смисао и пуноћа целокупне мисије и послања Цркве у свету те, стога, по речи овог еминентног литургичара «за проповед Христос не може бити ништа мање од онога што је Он за веру Цркве. Црква из њега црпи своје постојање, захваљујући њему живи, Његовим Телом и Крвљу се храни и освећује, и Њиме се нада слави и бесмртном животу у будућем веку. Није довољно представљати Христа као Учитеља, мудрог, макар и непогрешивог, или као прототип савршеног и недостижног моралног живота. Све ово може бити компромисно речено и о другима, и да буде безболно прихваћено од стране хришћана, као и нехришћана. Апостолска проповед о Христу није услед овога наишла на снажан отпор Јудеја и незнабожаца, него због тога што је представљала Христа као Бога - јединог Бога и Господа и Спаситеља света.

И поред тога, Апостоли су пред онима који су распели Господа и пред идолопоклоницима, проповедали «спасење Божје» (ДАп. 28, 28), не обраћајући пажњу да ли је то за њих био «камен спотицања» (Рим. 9, 32-33; 1Петр. 2, 7), а за проповеднике узрок смртне осуде. Међутим, у Њему је почивала не само Истина, него и плодност проповедничке речи, јер вера у Христа претпоставља суд покајања и осуду идола. Уосталом, проповед и данас остаје анемична и слабашна ако негује конвеционалност у животу, будући да у таквом животу не господари жарка вера у јединственост Христовог Божанства и у искључиву могућност спасења кроз Њега. Међутим, на тај начин се издајнички фалсификује Јеванђеље Христово, будући да Христос «постаје» један од многих богова, Царство Његово - једно од многих царстава овога света, а једини Спаситељ - један од многих светских спаситеља, док, према апостолској проповеди, «нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти» (ДАп. 4, 12)».

После Одговора на литургичке недоумице, који су наишли на опште прихватање и неподељене симпатије наших читалаца, Омилитика је друго дело истог аутора које се, трудом истих преводилаца и издавача, предочава нашој црквеној читалачкој јавности.

Књига се може набавити преко Епархије жичке: Трг Светог Саве 4, 36000 Краљево, (тел. 036/ 317-080, телефакс: 036/317-081, e-mail: euokraljevo@tron-inter.net), као и у познатим црквеним књижарама.

преводиоци:
протојереј мр Гајо Гајић
Маја Рашовић, филолог