Проф. Јован Стаменковић (1957-2014)

У  раним јутарњим часовима на Духовске задушнице упокојио се у Господу господин Јован Стаменковић, дугогодишњи професор Новог Завета у Богословији Светог Саве у Београду.    

Јован Стаменковић је рођен у Београду 25. децембра 1957. године од оца Владимира и мајке Лепосаве. Основну школу је завршио у Београду. У тешка идеолошка времена храбро је уписао Богословију Светог Саве и успешно завршио у генерацији 1977/78.године. Затим је уписао Богословски факултет Српске Православне Цркве и дипломиравши постављен је 1988. године за професора Богословије Светог Саве у Београду. Са супругом Гоцом у трајном и љубављу испуњеним браком добио је два сина и ћерку - Вука, Сару и најмлађег Саву.

Септембра 2012. је, због болести, престао са наставном делатношћу али је, као велики ходочасник наставио лаички мисионарски рад са широким слојем људи заинтересованих за хришћанске светиње у земљи и иностранству. Професора Јована је красила изузетна мисонарска и социјална ителигенција па је лако склапао трајна и постојана пријатељства. Осећао је стварност, ову модерну постиндустријску, страхоте транзиције и новине софистициране технологије, под том призмом је тумачио Свето писмо свугде уносећи свежину Јеванђеља Господњег те његова ерминевтика беше као “роса аермонска која силази са горе Сионске“.

Како рече Преосвећени новоизабрани Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј у свом прелепом надгробном слову „Јован није философирао, већ је за њега реч била дело. Такво је било и његово гостопримство, љубав према друговима, отвореност и спремност да каже оно  што мисли.“ Епископ Андреј је истакао и „Јованову борбу за овоземаљски живот његове дивне породице, посебно супруге Гордане која га је верно пратила до краја његовог живота у болници.“ Суптилно и оштроумно је запазио владика Андреј „да је Јован од малих ствари знао да направи велике и да ће га због љубави коју је имао и Јовановог јеванђеља које је најрадије тумачио сам апостол Јован примити у наручје и молитвено заступати пред Свевишњим Господом“. Епископ Андреј је пренео и саучешће ожалошћеној породици, колегама и пријатељима од стране Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

 Живо га се сећам на броду који плови ка Атосу. Загледан у манастире Свете Горе био је окупаном медитеранским сунцем са бескрајним плавим сводом. Волео је ведре и сунчане дане. Путовања, светиње и људе окупљене око ових чудесних путоказа ка вечности, ка Богу.

Волео је састанке са пријатељима. Путуј нам, драги Јоване, и нека молитве свих светих буду са тобом и нама.  Чекајући васкрсење мртвих и живот будућег века, нека наши састанци немају растанка.

Нека му је вечан помен!

У име Наставничког савета, особља и ученика Богословије Светога Саве
Горан Раденковић