Прогон хришћана: Извештај агенције „Помоћ Цркви у невољи“

У Риму је у четвртак „Помоћ Цркви у невољи“ (ACN) представила своје истраживање о прогону хришћана, у којем је детаљно приказано систематско насиље над хришћанима које се и даље догађа широм света.

„Живимо у стању вишегодишње напетости, јер у нашим мислима знамо да ће негде, некад, доћи до још једног напада, чак и ако нико не зна где и када". То је била порука кардинала Јозефа Кутса, надбискупа Карачија, у Пакистану, на представљању истраживачког извештаја организације „Помоћ Цркви у невољи“.

Три стотине милиона хришћана суочени са прогоном

Према Алесандру Монтедуро, директору ACN-а, „триста милиона наше браће по вери доживљава прогон у земљама у којима, нажалост, постоји насиље против верске слободе“. Још једном, рекао је, хришћани су најпрогањанија верска група на свету. Извештај ACN за 2019. годину под називом „Прогоњени више него икад: фокус на антихришћански прогон“ покушава да представи шта значи бити хришћанин који живи у земљама прогона. У више од двадесет земаља широм света, са укупном популацијом већом од четири милијарде душа, људи који учествују у богослужењу и у пастирскимм активностима хришћанске заједнице, излажу верске симболе или једноставно исповедају веру, све су то разлози који могу угрозити њихову слободу, па чак и нечији живот.

Прогон 2017-2019. године

Извештај анализира ситуацију хришћана између 2017. и 2019. године, напомињући да се ситуација није побољшала. У ствари, од претходног извештаја порасла је листа земаља у којима се хришћани прогоне. Од ових набројаних нација,  Монтедуро види у Буркини Фасо и Шри Ланки најдраматичније примере ових нових сценарија противхришћанског прогона, који се изражавају на нове начине и на новим територијама, управо због неадекватности претходних стратегија.

Многи аспекти прогона

Заиста, „прогон вера може имати различите облике", пише кардинал Кутс у свом уводу у ACN извештај. „То може резултирати бруталним нападима на хришћане и Јазиде у Ираку и Сирији од стране такозване Исламске државе (ИСИС). Или може попримити суптилније облике, као што су дискриминација, претње, изнуђивање, отмица и присилна конверзија (преобраћење), ускраћивање права или ограничавање слобода “.

Кардинал Кутс се посебно фокусирао на ситуацију у Пакистану, где су хришћани незнатна мањина у великом броју од преко 200 милиона људи. „Током година“, рекао је, „суочили смо се са свим што је управо описано. Али чак и у најтежим тренуцима увек смо налазили снагу у охрабрењу и подршци коју пружа „Црква у невољи”.

Прогон 2017-2019. године

Извештај анализира ситуацију хришћана између 2017. и 2019. године, наглашавајући да се она није побољшала. Африка, каже се у извештају, представља нови фронт за исламски фундаментализам, о чему сведочи чињеница да је тамо 2019. године убијено чак четрнаест свештеника.

Извештај је такође напоменуо нападе на Цркву у Шри Ланки почетком ове године. Старешина цркве светог Антуна у Колумби, фра Џуд Раџ Фернандо говорио је о трагичним тренуцима када је његова црква нападнута на Васкрс. Сада ради на бризи и образовању сирочади масакра, као и на јачању вере преживелих и родбине жртава. На крају свог излагања фра Фернандо је поклонио остатке жртава васкршњег масакра базилици Сан Бартоломео ал'Исола у Риму, где су излагања држана.

Политички прогон се наставља

Поред исламског тероризма, Извештај наоди и друга подручја прогона хришћана, као што је Индија, где су хришћани доживели више од 1000 напада, аи где је више од 100 цркава спаљено од стране хиндуистичких екстремиста. А у земљама попут Кине и Северне Кореје услови живота хришћана нису се побољшали, упркос бољим дипломатским односима са западним земљама. Присутни су такође истакли важност помагања хришћанима на Блиском истоку како би  остали у матичним земљама.

Извор: Vaticannews.va (са енглеског Информативна служба Српске Православне Цркве)