Прогон хришћана у БЈР Македонији
УХАПШЕНИ МИТРОПОЛИТ ВЕЛЕШКО-ПОВАРДАРСКИ ЈОВАН И ЕПИСКОП ДРЕМВИЦКИ МАРКО СА ВИШЕ МОНАХА, МОНАХИЊА И ВЕРНИКА
Данас је у Битољу, у капели Васкрсења Господњег, док је служио свету Литургију, ухапшен Егзарх аутономне Охридске архиепископије, Митрополит велеско - повардарски Г. Јован, заједно са викарним Епископом Марком, тридесет монаха и монахиња и једним бројем верника.
Надлежне власти БЈР Македоније нису дале разумно објашњење о овом акту који, нема сумње, представља неконтролисани одговор на то што је митрополиту Јовану и канонској јерархији Охридске Архиепископије пришао или је изјавио да намерава да приђе велики број свештеника, монаха, монахиња и верних хришћана, који су, како говоре и исповедају, коначно дочекали испуњење деценијског сна да могу да живе, моле се и врше богослужења у истинској Цркви, у литургијском и канонском јединству са свим Православним Црквама у свету.
Како смо обавештени, у затвору се сада, заједно са Митрополитом Јованом и Епископом Марком, налазе два монаха и седам монахиња, док број ухапшених верника нисмо успели да сазнамо.
Сада је потпуно јасно да су тврђења власти БЈР Македоније и расколничког Синода у Скопљу да оваквим терором, који је једнак прогонима хришћана из првих векова хришћанства, штите самосталност нације и државе потпуна и недвосмислена лаж, јер су архијереји Јован и Марко и сви монаси и монахиње, изложени бруталном терору и потпуном гажењу људских и верских права, исте националне припадности и истог држављанства као и њихови прогонитељи, а од њих суштински одговорније, између осталог, брину и о добру народа коме припадају. Очигледно је да се овде више не ради ни о арбитрирању у некаквом међуцрквеном спору, јер на том подручју не постоје две Цркве него само једна, и то Охридска Архиепископија. Митрополит Јован је на монтираном суђењу, 31. октобра 2003. године, већ осуђен на годину дана затвора, условно на две године.
Молимо се Господу да укрепи архијереје Јована и Марка, побожне монахе, монахиње и верне хришћане, нашу браћу и сестре по Богу, да издрже прогоне богобораца. Гоњења хришћана – то знамо из дуге историје Цркве – јесу залог и темељ њене будуће обнове и славе.
