Прогоњени хришћани и Црква на издисају у Еритреји
Ако питате људе: „Где је Еритреја?“ - вероватно би вам рекли да не знају. С обзиром на то да малена источноафричка држава величине Пенсилваније са становништвом које броји мало изнад 5 милиона, не привлачи пуно пажње. Међутим, требало би. Хришћанско становништво Етитреје је прогоњено – њени Црквом признати предстојатељи уклоњени су са положаја, и заједница живи под строгим владиним законима који ограничавају њихове слободе. Етитреја је земља која се налази на „Рогу Африке“ и граничи се са Суданом на западу, Етиопијом на југу, и Џибутијем на југоистоку. У нацији преовладавају две главне религије – хришћанство и ислам. Процењује се да су њих око 50-64% становника хришћани.
Хришћани Еритреје
Већина хришћана припада Еритрејској Правосланвој Тавахедо Цркви, која је члан породице Оријенталних православних Цркава. (дохалкидонских – прим.ур.). Остали су римокатолици, евангелисти лутерани, и друге протестантске деноминације. Влада признаје само Православну Цркву, Римокатоличку Цркву и Евангелистичку Лутерантску Цркву. Остале верске групе треба да се региструју пружањем детаљних информација властима да би стекли слободу вероисповедања. Занимљиво је да Еритрејска Православна Црква, једна од најстаријих хришћанских заједница на свету, захваљује порекло мисионарском раду Апостола Филипа. Она је успостављена као Црква залагањима Светог Фрументија у Аксумитском царству под царем Езаном. Абуна Антоније је био устоличен као трећи Патријарх еритрејски 2004. године. Еритрејска Православна Црква припада древној Оријенталној православној породици Цркава заједно са Коптском, Сиријском, Јерменском, Индијском и Етиопском Православном Црквом.
Утамничен Патријарх
Свети Сабор је једногласно изабрао Абуну Антонија за Патријарха 5. марта 2004. године, и он је устоличен за трећег Патријарха еритрејског 24. априла 2004. године од стране папе Шенуде III, уз саслужење еритрејских и коптских православних митрополита и епископа. Патријарх Антони је дао огроман доприонос васпостављању и провођењу у живот монашких правила у манастирима Еритреје док је служио као игуман. Много је отворенији према модерним технологијама, медицини, и хиљаде људи га обожавају због његове љубави, великодушности. Као Патријарх Еритреје бунио се против већег мешања владе у верске послове. Његов јак отпор екскомуникацији три хиљаде чланова Медхане Алем, покрета Православне недељне школе, као и његови захтеви да влада треба да ослободи утамничене хришћане који су оптужени за издају, сматрају се једним од разлога за његов сукоб са еритрејским властима.
Свети Синод је стао на страну владе и током јануара 2005. године одржана је тајна седница на којој су га лишили извршне власти, тако да је био ограничен само на званичне црквене службе. Свети Синод је тражио подршку папе Шенуде да уклони Абуну Антонија, али је он одбио да подржи такав чин. Тајно заседање Светог Синода јануара 2006. одржано је у Асмари, кад је Патријарх званично уклоњен са свог трона, и 20. јануара два свештеника уз припаднике обезбеђења из Владе ушли су у Патријархову резиденцију и конфисковали његове лична патријарашка знамења.
Кршећи црквене каноне и устав, влада је поставила епископа Диоскора мендеферског за антипатријарха 27. маја 2007. године. Абуна Антоније је био присиљен да напусти своју службу и утамничен је на непознатој локацији негде у престоници Асмари. Јављено је да је Патријарх заточен у затамњеној соби. Абуна Антоније је изолован и затворен услед владиног главног плана да уништи бескомпромисни и храбри став Патријарха који се противио нежељеном мешању владиних механизама у верске послове. Влада је ово провела тако што је ухапсила и рашчинила велики број способних и угледнихсвештеника у Православној Цркви, као и тактички потчинивши чланове Светог Синода владином плану. Патријарх никад није деловао као марионета власти; пре је био поборник мира и правде. Стога је заточен и верује се да је још увек жив. Патријарх је пример правог живог мученика за нашег Господа, Исуса Христа.
Треба напоменути да ниједна од Православних Цркава, Римокатоличка Црква и друге хришћанске деноминације, нису признале патријарха Абуну Диоскора, којег је поставила влада. Еритрејска влада тврди да се патријарх Абуна Антониједобровољно повукао у један од изолованих манастира у унутрашњости и да је веома предан молитвама. Упркос својим захтевима, еритрејска влада није успела да достави податке о стању патријарха. Постоје заједнице Еритрејске Православне Цркве ван Еритреје, посебно у САД и у Великој Британији, где служе два епископа, и то Абуна Макарије (епископ Еритрејске Цркве у САД) који је такође члан Коптског Светог Синода. Абуна Марко, епископа Еритрејске Православне Цркве у Великој Британије папа Шенуда је осумњичио за његов провладин став као и подршку патријарху којег је поставила влада. Он није више члан канонске Еритрејске Православне Цркве.
Додатно, постоје еритрејске заједнице у различитим деловима света посебно у Јерусалиму, Светој земљи. Треба истаћи да је еритејска православна заједница у дијаспори подељена на две групе; једна подржава канонског патријарха Абуну Антонија, а друга подржава Патријарха којег је поставила еритрејска влада.
Прогон хришћана
Извештаји неколико организација за људска права попут In Chains for Christ (ICFC) („У ланцима за Христа“) говоре нам да су хришћани и хришћанске Цркве масивно прогоњени у Еритреји. Извештаји тврде да хришћани који покушавају да се побегну од прогона, суочавају са претњама, тортуром, сексуалним узнемиравањима, пребијањима и затвором. Пуно хришћана бежи из земље у суседне државе. Процењује се да има више од 2000-3000 хришћана у еритрејским затворима. Према извештајима, евангелистички и пентекостални хришћани нападају се у великим размерама. Трговци људима убијају пуно људи који беже у Египат, а многе друге држе заробљеним у Синајској пустињи. Избеглице проживљавају и физичко и психичко мучење. Пуно људи који су у затвору, умиру због тортуре и недостатка медицинске помоћи. Званични извори еритрејске владе поричу било какве нападе на хришћане.
Упркос томе што је једна од званично признатих и највећих хришћанских заједница у Еритреји, владина машинерија прогони Православну Цркву. Према извештају ICFC, Православна Црква у Еритреји је у алармантном стању. Од 2005. године, 1500 православних свештеника и ђакона је присиљено да служе војску. Током протекле четири године Православна Црква се свела на продужену руку одељења верских послова. Историјски и древни артефакти Православне Цркве уклоњени су из цркава и манастира; је влада их је конфисковала. Иако има пуно цркава у градским областима, велики број православних цркава затворено је у сеоским деловима Еритреје, због недостатка свештенства. То је циљани план владе да би створила несташицу православних свештеника и ђакона натеравши их да служе у војсци као војници. Сада влада присиљава све православне ђаконе и свештенике испод 50 година да неограничено служе у војсци, чиме лишавају Цркву свештенства. Процењује се да ће више од 1500 православних цркава бити затворено у догледној будућности. Неки примери затворених цркава су црква Светог Георгија у Алигидеру, црква Гелила Маријам у Шамбуку, црква Медане Алем Демас близу Гинда `Е, црква Светог Михаила МеХрад Лам близу Онафне, и црква у Ади-Итаву у области Мендефера као и црква Светог Гаврила Арханђела крај Тесенеја.
Митрополит Аба Серафим: Једини борац
Аба Серафим, митрополит гластобурски, на челу Британске Православне Цркве у оквиру Коптске Православне Патријаршије, настојао је протеклих неколико година да привуче врло неопходну међународну пажњу и помоћ за прогоњене хришћане Еритреје, као и да поврати Абуну Антонија на његову столицу. Митрополит служи вечерње молитве за прогоњене хришћане Еритреје сваке године посебно крај еритријске амбасаде у Великој Британији.
Молба за помоћ
Постоји стална молба за помоћ од стрне пострадалних хришћанских заједница Еритреје. Више земаља на Западу, посебно САД, врши притисак на еритрејску владу да поштује људска права и врати верске слободе. Комисија за људска права Уједињених нација више пута је позвала на мир и обнову верских слобода. Међутим, изгледа да се игнорише било која врста међународног притиска. Неке организацијераде за прогоњене хришћане Еритреје и других земаља, а то су: Црква у ланцима (Church in Chains), Ослободи Еритреју (Release Eritrea), Светска хришћанска солидарност (Christian Solidarity Worldwide), У ланцима за Христа (In Chains for Christ), Људска права у Еритреји (Human Rights Concern Eritrea), Прогон (Persecution), Release International.
Развој
Године 2014. ОСР медијска мрежа (www.theorthodoxchurch.info) објавила је тајни снимак Абуна Антонија са мобилног телефона ,где се види да Патријарх изгледа мирно и спокојно, мада још увек у кућном притвору. Игнорисани су захтеви да се он пребаци у манастир. Године 2015. патријарх Диоскор ,којег је влада поставила, је умро. Патријарх Абуна којег је потом поставила, умро је 2017. године. Власти и владина марионетска Црква у Еритреји почели су преговоре са заточеним канонским патријархом Абуном Антонијем.
Постигнутје договр између Цркве и притвореног Патријарха. Октобра 2017. године влада је обманула међународну заједницу организујући састанак помирења и литургијску службу. Патријарх Абуна Антоније је учествовао у служби. Ниједна изјава није добијена од њега. Тим поводом прочитано је званично саопштење, али оригинални састав писма је различит од онога што је договорено између Патријарха и власти. Фотографије патријарха Абуне Антонија који присуствује Божанској Литургији објављене су на друштвеним мрежама и притом истиче да су окончани проблеми између патријарха Абуна Антонија и Светог Синода Еритрејске Цркве. Међутим, после те недељне Литургије Патријарх је ухапшен и склоњен на непознатој локацији у престоници Асмари. Затварање патријарха Абуне Антонија и даље збуњује хришћански свет. Еритреја остаје црно поглавље. Молим за велико чудо у Еритреји и искам од сваког од вас да се молите за страдалне хришћане. Станимо сложно и говоримо и делујмо за нашу браћу и сестре у Еритреји. Нека Свемоћни Бог има милости за његова чеда у Еритреји.
Џорџ Александер
Извор: occidentalworld.com (са енглеског – Информативна служба СПЦ)
