Пројекат од националног значаја

"Традицију српске књижевности на јужнословенским просторима потврђује и најновија Антологијска едиција Матице српске под називом Десет векова српске књижевности, пројекат од националног значаја, започет у Издавачком центру Матице српске 2007. године. Овај, више него значајан подухват Матице, рекапитулира најзначајнија тежишта српске књижевности, с намјером да их „валоризује (превреднује) по новим сазнањима и мерилима". Према концепцијским и уређивачким начелима, Антологија овог типа нуди не само преглед, већ и критички увид у епохе, стилове и правце српске књижевности и њихов значај. Свеобухватност едиције заснива се на најзначајнијим именима српске књижевности, на суштинској нити која повезује књижевни опус изабраних аутора са савременим начелима и мјерилима тумачења", оцијенила је др Томић.

„Сваки од ових текстова има нешто од свог времена, нешто што је репрезентативно за период у коме су настајали, али и нешто што је вјечито, што су опште тенденције. Наш идентитет се заснива на писцима који су заступљени у овој едицији. Сваки од њих узет појединачно, али и као дио ове цјелине, јесте нека врста норме, репера, на основу чега градимо сам појам књижевности и на основу чега школујемо укус. Дакле, неку врсту оригиналност, с једне и општих тенденција, са друге стране. У том смислу, по угледу на Јована Деретића и његову Историју, можемо рећи да је наша књижевност доминантно миметичка, усмјерена на историју, на интерпретацију и осмишљавање историје. Гледано у цјелини све ове књиге јесу то - опсједнутост историјом и њеним значењем, смислом. С друге стране ових десет књига су једна врста мини канона, мини антологије српске књижевности и овај избор је направљен тако да заступа мноштво различитих тенденција формалних, жанровских, тематских, регионалних, а да је истовремено нека врста мини еволуције", рекао је на промоцији у Никшићу доц. др Горан Радоњић.

Потпредсједник Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори доц. др Драго Перовић је прочитао поздравно писмо г.дина Славка Гордића, потпредсједника Матице српске, који је био спријечен да присуствује промоцији у Никшићу.
Како се могло чути овом приликом посао на Антологијској едицији није завршен. Крајем 2010. године рецензирано је и уређено друго коло за које је Предраг Палавестра приредио Скерлића, Љубомир Симовић Лазу Костића, Светозар Кољевић Кочића, Драгана Вукићевић Симу Матавуља, Слободанка Пековић Исидору, Горана Раичевић другу књигу Црњанског, Гордић другу књигу Андрића, Радослав Ераковић Милована Видаковића и Боривој Чалић Захарију Орфелина.
Одабрано је и десет књига за треће коло, а пројекат је усвојио Одбор за изучавање историје књижевности САНУ.

Извор: Епархиа будимљанско-никшићка