Промоција књиге ''Хиландарски монаси у управи српске цркве''

У амфитеатру цркве Лазарице промовисана је књига ''Хиландарски монаси у управи српске цркве '' архимандрита Алексеја Богићевића, старешине манастира Светог Луке у Бошњану. Духовно књижевно вече 14. јула у амфитеатру Парохијског дома цркве Лазарице отворио је протојереј ставрофор Драги Вешковац, старешина цркве Лазарице, најављујући књигу оца Алексеја као духовна зрна, утеху и духовно освежење.

Љубица Петковић, библиотекар цркве Лазарице, као приређивач ''слова о књизи'' након увода о значају Хиландара као задужбини српске културе, духовности и православља, рекла је: ''Књига је његов магистарски рад на Теолошком факултету у Солуну... Пише о оним хиландарским монасима који су били у управи православне цркве док је ова била у рангу Архиепископије, од извојеване самосталности и уједињавања српских земаља и постављања темеља српске цркве. Ово треће издање књиге, у издању задужбине светог манастира Хиландар, проширено је писањем о хиландарским монасима у управи Српске цркве до краја 14. и у 16. веку, закључно са Захаријем Соколовићем, првим патријархом обновљене Пећке Патријаршије. Укупно их  је 11. Из  књиге оца Алексеја у најкраћем сазнајемо и о општим политичким приликама у тадашњој Европи, о више крсташких похода, о опстајању Источног Римског царства, као и о српској историји и покушајима римокатоличке цркве да Срби прихвате западно хришћанство , о односу са осталим народима на Балкану. Ратови, буне, издаје и дипломатија са једне стране и монашка стална миротворења између владара, браће и  усмеравање њихових погледа на горе, ка Господу. Кад год је српска црква била у највећим тешкоћама на њено чело су промислом Божјим, долазили хиландарски монаси и игумани. И зато када склопимо корице књиге, писане концизно, јасно, прецизно, нама постаје јасно зашто је доба Немањића означено златним словима у српској историји, када је положај српских земаља доведен у склад са државном самосталношћу и политичким положајем, дајући модел сваког напретка за сва времена. 

Преносећи поздраве из манастира Хиландар, где је недавно био, архимандрит Алексеј је овако говорио: ''Пишући о њима, о српским јерарсима, хиландарским монасима који су били подједнако и Срби и Византијци и светогорци, дакле људи без граница, али нису заборавили свој род, ја сам некако постао са њима сродан и у исто време поносан што духовно припадам њима. Много пута сам се поклањао њиховим моштима у Пећкој Патријаршији, одакле је моје порекло, но тада нисам осећао такву везаност за њих. Волео бих да ови српски јерарси буду узор и данашњим, нашим, јерарсима, који данас управљају црквом, па и државницима јер су они много помагали ондашњим државницима. Ова, да кажем молитвена дипломатија успевала је непријатеља да припитоми. Важно је да заједница наша буде заједница која је слична литургији, све друге заједнице су бесплодне.  

Након тога је отац Алексеј одговарао на питања бројних посетилаца и свештенства, а током промоције књиге приказан је и кратки филм (у продукцији РТ Крушевац), аутора Љиљане Пантелић Ценц о дочеку иконе Богородице Тројеручице у манастиру Св. Луке Бошњану и манастиру Каленић 3. маја, за чији је трајни долазак у Каленић заслужан архимандрит Алексеј, светогорски монах.   

С. Ц.