Промоција на Сајму књига: Целовит српски превод Светог Писма

На Сајму књига представљено је прво издање Светог Писма Старог и Новог Завета са преведеним и девтероканонским књигама Старога Завета, које су на савремени српски језик превели Високопреосвећени митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Г. Атанасије. У присуству Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја и Преосвећених епископа жичког Г. Хризостома и канадског Г. Георгија, о овом издању Светог Архијерејског Синода Српске Правослане Цркве говорили су члан Синода Епископ бачки Иринеј и викар Патријарха српског Иринеја, Епископ хвостански Атанасије.

Говорећи у уводној речи о разлозима за јавно приказивање Светог Писма – Књиге над књигама, основне Књиге Цркве, која у писаном облику сведочи Откровење Божје – Епископ бачки Иринеј је истакао:

Разлози за представљање леже у чињеници да ми као помесна Црква први пут објављујемо текст Светог Писма у пуном опсегу, са свим књигама Светог Писма Старог и Новог Завета. Нови Завет смо имали у целини – од првих, најстаријих превода, па до превода Вука Караџића, који је, и поред свих недостатака и многобројних грешака, ипак, због разумљивости народног језика, остао најпознатији све до пре две деценије, када је Комисија Светог Синода израдила нов превод, старајући се притом да задржи стилске и језичке особине Вуковог превода, који је својом патином ушао у душу народа, али и да га ослободи архаичних израза, непотребних турцизама и позајмљеница из других језика.

Сабор је одобрио за употребу тај превод Комисије Светог Синода, који, после две и по деценије, полако сазрева за још једну ревизију у годинама које су пред нама, јер се језик стално развија. Упоредо са тим, потребно је, поред постојеће ијекавске варијанте (која је неопходна јер се отприлике половина нашег народа служи ијекавским изговором) припремити и екавску, а то неће само изискивати једноставно претварање речи из ијекавског у екавски облик већ ће подразумевати и другачије реченичне конструкције. И за тај посао су потребни време и труд. Проблем се јавио у погледу књига Старог Завета, чији је најпознатији преводилац Ђура Даничић. Он није преводио са изворних језика, али треба истаћи да је његов превод леп споменик књижевног српског језика 19. века и у том погледу има велику вредност. Оба превода имају мноштво замерки, првенствено због тога што ни Вук ни Даничић нису били теолози, па, самим тим, многе ствари нису могли правилно да разумеју, а нису ни преводили са изворних језика већ са преводâ, што је додатни проблем.

Објашњавајући да Библијско друштво у 19. веку није издавало текст Светог Писма Старог Завета у обиму који познаје и признаје Православна Црква, а уз њу, на Западу, и Римокатоличка Црква, већ је у то време прихватало строго конфесионално мишљење о одређеном броју старозаветних књига које прихватају Цркве поникле из Реформације, односно Протестантске Цркве, епископ Иринеј је подвукао:

Библијско друштво је одбијало да штампа Свето Писмо у оном обиму у ком га признају православни и римокатолици и зато је у Даничићевом преводу дат само превод ужег, „палестинског” канона, што ће рећи мање збирке списа признатих као богонадахнути, па, следствено, и нормативни или канонски. У преводу Светог Писма који је управо изишао налазе се и такозване девтероканонске (другоканонске) књиге Старог Завета, које имају исту богонадахнутост као и све друге библијске књиге. У погледу ауторитета или каноничности нема разлике, као што би можда неко помислио на основу термина девтероканонске књиге, који само указује на постојање једног броја библијских књига у обимнијој, „александријској” збирци светих списа, односно на њихово одсуство у мањој збирци познатој као „палестински канон”.

Епископ Иринеј је објаснио да је превод лични подухват и подвиг двојице уважених теолога квалификованих за превођење старозаветних књига:

Ми данас немамо већих ни бољих ауторитета за тај посао. По пракси наше Цркве, ниједан приватни превод, ма колико аутори заслуживали поверење и поштовање, не може бити коначан јер сваки аутор има своје језичко-стилске особине, а превод мора бити уједначен. На седници Светог Синода је донет закључак и одлука да је корисније – уместо прештампавања крњег издања, без пуног обима старозаветних књига – до даљњег штампати поуздани превод Комисије и двојице ауторитативних преводилаца. Комисија Светог Синода ће у међувремену извршити преглед и, где буде потребно, ревизију превода и његово језичко- стилско уједначавање. Чланови Комисије су, уосталом, и сами преводиоци књига које су недостајале у ранијим издањима.

Свети Синод Српске Православне Цркве препоручује ново, потпуно издање Светог Писма за употребу.

*

Патријархов викарни Епископ Атанасије подсетио је да је ово „историјски тренутак у коме треба бдети над речју Светог Писма зато што нам је она толико важна јер говори о свему – о почетку, трајању и испуњењу. Желимо да се Свето Писмо у овом издању нађе у дому свакога од нас“. Према виђењу епископа Атанасија, реч Светог Писма најпре разумеју чеда Цркве која исправно проповедају и тумаче оно што нам божанско Писмо открива, хришћани који су срасли са Оваплоћеним Богом Логосом. Први примерци новог превода Светог Писма, нагласио је, поклоњени су свим вероучитељима Архиепископије београдско-карловачке. Примерак новог превода Светог Писма уручен је и амбасадорки САД у Србији Мери Ворлик.

Духовни и културни догађај године

Епископ Иринеј је указао на податак да је у нашој културној средини Свето Писмо још увек непознаница, што треба дубоко да нас забрине. Нагласио је да је „Свето Писмо најчитанија књига у свету, бестселер свих времена, која се код нас, на жалост, мало чита, упркос препоруци Српске Православне Цркве. Резултати су поразни, услед историјских разлога, али и због недостатка добре и корисне навике верника да систематски читају Свето Писмо. Сад имамо пуни текст Светог Писма у поузданом српском преводу, који ће временом бити усавршен, а сада је прихватљив и препоручљив.“

Славица Лазић