Пронађени остаци темеља манастира Висућице

Име Висућица се повезује са старим градом изнадсуровог канона ријеке Унца,-градом замком у којем се склонила, по предању ''црна краљица''. Многи мисле да је то некаква ''уврнута легенда'', али се горко варају. То није ''уврнута легенда'' већ истинита историја коју је народ без школе и писмености сачувао кроз предање. Испод самог града-замка на лијевом пропланку ријеке Унца постаојао је некада Манастир са истим именом Висућица.

Откако је прије 15-естак година први пут наишао на ту информацију и прочитао опис (1892.) путовања проте Обрада Бањца из Дрвара у Манастир Висућицу, а поводом дана успомене св. великомученице Марине Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом не смирује се трагајући за локацијом -манастиришта,- тог давно порушеног манастира. Тражио је ангажовање стручних људи из Дрвара како би му помогли да поближе одреди мјесто о којем пише прота Обрад Бањац. На жалост није добио очекивану помоћ. Све се завршавало на обећањима: видјећемо ...., погледаћемо... Кад је закључио да су чак и они најзагријанији ''охладили'' од трагања за локалитетом манастиришта Висућица Владика је одлучио лично поћи и тражити односно манастириште. Сјео је у свој аутомобил у пратњи г. Р. Радановића из Бања Луке кренуо пут Шиповљана, у атару којег се сигурно налазио манастир. И овом приликом на питање владикино: можете ли нам било што рећи о мјесту гдје је некад постојао манастир? - сви саговорници су само климали раменима.

Потом се упутио ка ливадама и пропланцима који су се јасно видјели од храма Покрова Пресвете Богородице и који су на необјашњив начин Владику привлачили. И као да га је сам Бог водио тачно тамо гдје је требао да дође. Док су се Владика и његови сапутници кретали ка једном узвишењу, двојица мјештана, вјероватно збуњени појавом Владике у њиховом засеоку, кренули су за његовим аутомобилом. Чим су се заиставили на једном споредном путељкуи поздравили се, Владика их упита:
- да ли можда знате гдје је овдје био манастир?
Одмах одговорише:
- ми, вала, не знамо, нити смо чули да је некад био овдје манастир.
- Нису ли вам ваши родитељи, или баке и ђедови приповједали да је овдје некад био какав сабор (сајам)?,приупита владика.
Тек ће тада један одоговорити:
- причали су људи, сад се сјетих, да је ту негдје (показа руком око себе) била црква, манастир, не знам ни ја сам, али се ја тога не сјећам.
А други, млађи од претходнога, додаде:
- ето ту горе повр нас и показа руком има један крст и трагови некаквих темеља.
- Ма, гдје је то? Покажиде!- рече Владика.

И гле, за чудо божије, свега десетак метара од мјеста гдје је Владика стао са аутомобилом проналазимо крст, трагове темеља и што је још интересантније пут који је зове ''оцркве'', тј. од цркве. Али изнад свега тога сам положај локације говори да је ту некада нешто величанствено било. Све се ово догоди, да се зна ради историје, у Понедјељак, 6/19. априла 2010. године на дан успомене св. Евтихија Патријарха Цариградског. Нека је Богу слава за све.

Послије овог предивног открића Владика са сарадницима већ прави планове како би, ако Бог да, обновили то давно угашено огњиште наше вјере и духовности у Дрварском крају. Претходно је неопходно цијели коплекс манастиришта археолошки обрадити, све регистровати, а потом радити на реконструкцији прије свега храма, а потом и манастирских конака. Нека би Господ благословио ову добру намјеру слуге божијег Епископа Хризостома.

Шта наша историја зна о манастиру Висућици? Нажалост, ништа! Вријеме је да наши историчари нешто ураде са овај дио Крајине и покажу себи и свијету да је наша земља пуна и препуна сакривених печата историје православног монаштва.3

Извор: Епархија бихаћко-петровачка