Просјек на Бобанима

Храм Воздвиженија Часног Крста остао је иза последњег рата (1989-1996), заробљен у минским пољима све до 17. марта 2009. године, када се осам добровољаца вјерника усуђује проћи пажљиво укљањајући мине и тако успијевају доћи до цркве. Групу је предводио Крсто Славка Вукановић из Сливнице Бобанске, иначе у рату остао без ноге и ока страдајући од мина. Његова храброст, али и опрез и вјештина уливали су повјерење цијелој групи.

Одмах иза њега слиједио је надлежни парох отац Исаија па редом остали: Стево и Милан синови Јова Путице, ђакон Јакша Окиљевић из Гацка, Ристо Томов Видаковић са Иванице, Горан Драгана Симић из Билеће и Миленко Јовов Памучина из Заградиња. Сваки је на свој начин допринио овом часном дјелу и без икаквих инструмената својим ногама провјерили терен до цркве, која је са крајњом опрезношћу отворена и пажљиво прегледана. Када је утврђена сигурност одслужен је помен за све пострадале и упокојене, а потом и молитве за мало освећење оскрнављеног храма, при чему је отац Исаија поставио крст на часну трпезу.

У недјељу Крстопоклону 22. марта 2009. г., утврђеном пјешачком стазом стиже тридесетак одважних вјерника и по први пут након неколико деценија служи се у Крстовици (како народ овдашњи назива овај храм) Света Литургија, којом је началствовао о. Стеван Ковачевић старјешина Херцеговачке Грачанице, а саслуживали су надлежни парох о. Исаија и ђакон Јакша Окиљевић. Радост издејствоване побједе Часног Крста осјетили су сви учесници на Светој служби. Послије Литије приређена је скромна трпеза љубави.

Тако се и овај пут прослави Бог наш СветоТројични Отац, Син и Свети Дух. Благодарећи љубави и окриљу Господа нашег Исуса Христа вратисмо се својим кућама, сви живи и здрави и душе испуњене Миром Божијим. Амин.

Извор: Епархија захумско-хервеговачка