Прослава 50 годишњице укидања анатемa између Рима и Цариграда

Поводом 50-годишњице узајамног укидања обостране екскомуникације између Цркве у Риму и Цркве у Цариграду, кардинал Рајнхард Маркс, надбискуп Минхена и Фрајзинга и Председавајући Бискупске конференције Немачке, одржао је свечано слово у недељу, 6. децембра 2015. године, у грчком православном храму Свих Светих у оквиру вечерњег богослужења којим је началствововао Његово Вископреосвештенство Митрополит г. Августин.

На овој прослави су, поред кардинала Маркса и митрополита Августина, узели учешће и умировљени Надбискуп минхенско-фрајзиншке дијецезе кардинал Фридрих Ветер, Председавајући екуменске комисије при Немачкој бискупској конференцији бискуп Герхард Фајге, архиепископ Марко у име Руске Православне заграничне Цркве, викарни епископ Софијан у име Румунске православне Цркве, митрополит Антоније у име Бугарске православне Цркве, као и покрајински бискуп Евангелистичке цркве у Баварској и Председавајући Савета Евангелистичке цркве у Немачкој Хајнрих Бедфорд-Штром. На ову свечаност су позвале Немачка бискупска конференција и Православна епископска конференција у Немачкој.

На свеченом вечерњем богослужењу проповедао је кардинал Маркс који је своје недавно путовање у Цариград и посету храму Свете Софије повезао за екуменски пројект као диктат мудрости. Сам акт екскомуникација он је означио ”супротношћу мудрости”. Кардинал је пледирао да и ми тим путем мудрости треба да идемо. Та мудрост би требало да буде мудрост Христова, а ”екуменски дијалог би требало да буде дијалог живота, љубави и истине”, истакао је Кардинал.

Непосредно пред крај Другог ватиканског концила, 7. децембра 1965. године, Црква Рима и Црква Цариграда повукле су обострану екскомуникацију из године 1054., која је била одлучујућа цезура у историји расцепа двеју Цркава. На том историјском сусрету двојице поглавара Цркава патријарха Атинагоре I и папе Павла VI и заједничким саопштењем изражена је жеља да се обостране сентенце о екскомуникацији потиру из средине бивства Цркве и препуштају забораву.

Порука патријарха Атинагоре је гласила: "Ми писмено изјављујемо да она анатема која је произнесена у лето од спасења света 1054. у јулу месецу у великој Канцеларији наше Велике Цркве од сада и довека бива предата забораву и избрисана из памћења Цркве".

Павле VI је са своје стране изјавио: "Ми изјављујемо да дубоко жалимо због речи и дела речених и учињених у оно време, и која не могу бити одобрена. Уз то, ми желимо да из памћења Цркве избришемо тада произнету анатему и да је предамо потпуном забораву."

Питање свих питања се односи на васпостављање духовног јединства Православне Цркве и Католичке цркве. Стремљења у овом правцу су евидентна: то показује чињеница да су се последњих година папа Бенедикт XVI и папа Фрања састајали више пута у Риму и Цариграду са Васељенским патријархом Вартоломејем I. Тенор прогласа Цариградске патријаршије је недвосмислен: „Дијалог с католицима је један од наших приоритета, а пут екуменизма је пут без повратка”.

Упркос томе што су цариградски патријарх Атенагора и папа Павле VI још 1965. године формално укинули анатеме, дубоке консеквенце Великог раскола из 1054. године још нису превазиђене.

протођакон Зоран Андрић, Минхен