Прослава Благовести у манастиру Ћелије

Празник Благовести годинама уназад дан је у коме се у манастиру Ћелије на светој Литургији сабира бројни верни народ. Јер, управо на овај велики дан родио се и Господу преставио Свети отац Јустин Ћелијски, духовник ове обитељи преко три деценије, истакнути теолог, беседник и велики молитвеник, овенчан светитељском славом. Светом Литургијом началствовао је игуман Георгије (Мићић), сабрат манастира Лелић, уз молитвено учешће Епископа ваљевског г. Милутина.

Ове године, празник Благовести православни хришћани прослављају заједно са Великом суботом па се 7. априла/25. марта Лета Господњег 2018. светкују две тајне Божје. Прва тајна јесте почетак нашег спасења, тајна благе вести Светог архангела Гаврила откривена Пресветој Дјеви Марији, да ће силом Духа Светог осењена зачети и родити Сина Божјег. Друга, пак, тајна јесте тајна Велике суботе, Христовог силаска у ад и проповедања свим праведницима, који су до Његовог распећа и васкрсења били у подземном свету.

Овај дан, поучавао је у благовештењској проповеди архијерејски заменик, протонамесник Филип Јаковљевић, обједињује два почетка. Први почетак је почетак историје рода  људског са оваплоћеним Господом Исусом Христом, а други почетак је почетак историје вечности отворених врата Царства небеског. Царства, које нам се не намеће силом, већ га по својој слободној вољи бирамо и прихватамо или одбацујемо. Прихватањем, постајемо Божји сарадници. Најбољи начин како се постаје Божји сарадник показала нам је Пресвете Дјева Марија, одговоривши послушношћу Господу на речи које јој Он саопштава преко Свог изасланика, архангела Гаврила.

-Богородица је пројавила смирење и послушање. Видимо како су дивни и спасоносно-сладоносни плодови њеног послушања. Са друге стране, стоје првосаздани људи Адам и Ева, којима је Бог подарио читаву творевину и све што је створио подредио им, али само да испоштују једину заповест - да не једу са дрвета познања добра и зла. Не зато што је то дрво било отровно, већ да би се кроз ту заповест пројавио однос човека према Богу. Обманута змијом, Ева је прекршила заповест и пројавила непослушање. Плодови непослушања су грех и смрт. Зато је била потребна „нова Ева“ - Пресвета Богородица, да својим послушањем прими у своју утробу Господа Христа и постане Богородица, мајка Онога кроз Чију крсну смрт и васкрсење се ми спасавамо, истакао је протонамесник Филип Јаковљевић.

-Тешко би нам било да Христос није дошао у грешни род људски. Узалуд би била вера и проповед наша да Христос није дошао и искупио нас од греха и смрти. Зато, закључује протонамесник Филип Јаковљевић, требало би да сатремо темеље и зидове непослушања у нашим душама и утврдимо темеље послушања, јер на њих долази Христос, а на темеље непослушања долази демон.

По завршетку Литургије, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин преломио је славски колач, честитавши празник ћелијској обитељи и свима који су дошли из разних крајева да Благовести литургијски прославе у овој светињи. Свечаност је, по обичају, завршена агапама, које су ћелијске сестре, предвођене мати игуманијом Гликеријом, приредиле за бројне госте.

Извор: Епархија ваљвеска