Прослава храмовне славе на смедеревском Старом гробљу

На празник Успења Пресвете Богородице, литургијска заједница окупљена у цркви посвећеној овом великом Богородичином празнику на смедеревском Старом гробљу, и ове године торжествено је прославила храмовну славу. Свету Литургију је служио протонамесник др Жељко Ђурић, стершина цркве, уз саслужење јеромонаха Пимена, свештеника Александра Михајловића, Душана Глишића и Дејана Давидовића; и ђакона Ивана Весића. Том приликом  преломљен је славски колач са свечарима. Света Литургија је служена под платаном на платоу између цркве и Спомен-костурница страдалих у петојунској трагедији 1941. године, коју је пројектовао чувени српски архитекта Александар Дероко. На Светој Служби Божјој одговарао је хор Слога из Смедерева. У току Литургије крштена је раба Божја Хелена, а уједно су и венчани и примили Свето Причешће Хранислав и Гордана, парохијани о. Жељка Ђурића.

После Свете Литургије сви присутни су се окрепили са трпезе љубави коју су припремили парохијани и старешина овог најзнаменитијег смедеревског храма.

Црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу подигнута је на већ постојећем култном месту, тј. на месту где је било гробље. У одсуству оснивачке повеље, ктиторског натписа и портрета, нема сигурних података ко је и када подигао цркву. За сада ниједан писани извор не саопштава те податке. На основу карактеристика архитектуре и сачуваног живописа, свакако је саграђена у првој половини 15. века у време деспота Ђурђа Бранковића, који је можда и ктитор ове цркве, али са сигурношћу се зна да је црква подигнута до 1454. године јер се тада упокојио и у њој сахрањен смедеревски митрополит Атанасије. У архитектури и живопису осећа се прекид у градњи и сликању, а потом убрзани рад на довршавању. Неимари су били из јужних крајева, можда из саме Византије. Сликари су такође били мешовитог националног састава, а Грк је свакако био вођа уметничке дружине.

Црква је грађена у духу стила насталог у време кнеза Лазара, у науци названог Моравска школа. У основи је уписаног сажетог крста, са полукружним апсидама на источној, јужној у северној страни, наосом са куполом и припратом. Као грађевински материјал кориштен је камен и цигла са римских објекат а из античког времена, а као везиво кречни малтер. Фасада је кордон венцима подељена на три нивоа, а у горњем делу је оживљена нишом у слепим аркадама. Грађевински део посла је обављена са пажњом, али се уочава и ужурбаност приликом градње. Не зна се са сигурношћу шта је узроковало журбу, али се претпоставља да су то турски продори са југа, или је то диктирала(што је вероватније) изненадна смрт митрополита Атанасија.
Живопис је настао вероватно крaјем 16. почетком 17. века. Сликари који су радили на осликавању нису оставили никакве трагове о свом индентитету. Сагледавајући живопис у целости може лако да се уочи да су на њему радила три мајстора. Најбољи мајстор радио је живопис тамбура , као и избор иконографских мотива урађен је у складу са црквеним прописима, уз наведену констатацију да преовлађују христолошке теме.

Због своје везности са деспотом Ђурђем и своје историјске улоге првих година турског ропства храм је био веома поштован. Археолошка истаживања потврдила су да су у њој вршена и сахрањивања све до 17. века (постоји претпоставка да је црква подигнута као гробна задужбина митрополота Атанасија). Током истаживања пронађено је 13 гробова. Постоје записи да је цркву посетио патријарх Арсенија III(1680), Јоаникија(1745), као и од многих епископа.
Историјска истраживања доказала су да је Црква временом рушена и обнављана. Почетком 18. века, 1703. године, извршена је једна од значајнијих обнова, када су је, како запис урезан у зид сведочи, обновили сиромашни,а не богати. У то доба је дозидана је и припрата која је 1941. срушена. Вожд Карађорђе је поклонио једно звоно са натписом: „Сије звоно приложи Ђорђе Петровић у варош Смедерево 1808. Све до 1990. године овај храм је био укњижен као друштвена својина. Тада је захваљујући доброј вољи Скупштине општине Смедерево, предат Црквеној општини Смедерево.

У току 2011. године саниран је и конзервиран кров на цркви уз материјалну помоћ Министарства вера и дијаспоре Владе Републике Србије, уз надзор Регионалног завода за заштиту споменика кулутре у Смедереву, који је уједно и надзор за нови иконостас који је према живопису и архитектури пројектовао и дуборезао Јован Ћеранић, а иконе ће иконописати дипломирани студенти Високе школе - Академије српске Православне Цркве за уметности и консервацију из Београда.

Данас Црква Успења Пресвете Богородице, захваљујући труду и љубави свештеника Жељка Ђурића има веома активну црквену заједницу. У Цркви се сваке суботе, недеље и празника служи Св. Литургија.

фото Драгослав Мирковић,

редовни професор Факултета примењених уметности у пензији