Прослава храмовне славе у Смедереву

Његово Преосвешетнство Епископ браничевски Г. Игњатије служио је у суботу, на дан Успења Пресвете Богородице Свету Архијерејску Литургију, у цркви која је посвећена овом великом Богородичином празнику, на гробљу у Смедереву, уз саслужење десеторице свештеника и седморице ђакона. Том приликом Владика је преломио славски колач са свечарима и старешином цркве јерејем мр Жељком Ђурићем.

У току Свете Литургије Владика је одликовао старешину овог храма чином протонамесника. Епископ Игњатије је беседио о значају Богородице за Оваплоћење Сина Божјег.

После Свете Литургије сви присутни су се окрепили са трпезе љубави коју су припремили парохијани и старешина овог најстаријег смедеревског храма. Црква Успења Пресвете Богородице на Старом смедеревском гробљу подигнута је на већ постојећем култном месту, тј. на месту где је било гробље. У одсуству оснивачке повеље, ктиторског натписа и портрета, нема сигурних података ко је и када подигао цркву. За сада ниједан писани извор не саопстава те податке. На основу карактеристика архитектуре и сачуваног живописа, свакако је саграђена у првој половини 15. века у време деспота Ђурђа Бранковића, који је можда и ктитор ове цркве, али са сигурношћу се зна да је црква подигнурта до 1454. године јер се тада упокојио и у њој сахрањен смедеревски митрополит Атанасије. У архитектури и живопису осећа се прекид у градњи и сликању, а потом убрзани рад на довршавању. Неимарису били из јужних крајева, можда из саме Византије. Сликари су такође били мешовитог националног састава, а Грк је свакако био вођа уметничке дружине.

Црква је грађена у духу стила насталог у време кнеза Лазара, у науци названог Моравска школа. У основи је уписаног сажетог крста, са полукружним апсидама на источној, јужној у северној страни, наосом са куполом и припратом. Као грађевински материјал кориштен је камен и цигла са римских објекат а из античког времена, а као везиво кречни малтер. Фасада је кордон венцима подељен на три нивоа, а у горњем делу је оживљена нишом у слепим аркадама. Грађевински део посла је обављена са пажњом, али се уочава и ужурбаност приликом градње. Не зна се са сигурношћу шта је узроковало журбу, али се претпоставља да су то турски продори са југа, или је то диктирала(што је вероватније) изненадна смрт митрополита Атанасија.
Живопис је настао вероватно крaјем 16. почетком 17. века. Сликари који су радили на осликавању нису оставили никакве трагове о свом индентитету. Сагледавајући живопис у целости може лако да се уочи да су на њему радила три мајстора. Најбољи мајстор радио је живопис тамбура , као и избор иконографских мотива урађен је у складу са црквеним прописима, уз наведену констатацију да преовлађују христолошке теме.

Због своје везности са деспотом Ђурђем и своје историјске улоге првих година турског ропства храм је био веома поштован. Археолошка истаживања потврдила су да су у њој вршена и сахрањивања све до 17. века (постоји претпоставка да је црква подигнута као гробна задужбина митрополота Атанасија). Током истаживања пронађено је 13 гробова. Постоје записи да је цркву посетио патријарх Арсенија III(1680), Јоаникија(1745), као и од многих епископа.

Историјска истраживања доказала су да је Црква временом рушена и обнављана. Почетком 18. века, 1703. године, извршена је једна од значајнијих обнова, када су је, како запис урезан у зид сведочи, обновили сиромашни,а не богати. У то доба је дозидана је и припрата која је 1941. срушена. Вожд Карађорђе је поклонио једно звоно са натписом: „Сије звоно приложи Ђорђе Петровић у варош Смедерево 1808. Све до 1990. године овај храм је био укњижен као друштвена својина. Тада је захваљујући доброј вољи Скупштине општине Смедерево, предат Црквеној општини Смедерево.

Данас Црква Успења Пресвете Богородице, захваљујући труду и љубави свештеника Жељка Ђурића има веома активну црквену заједницу. У Цркви се сваке суботе, недеље и празника служи Св. Литургија.

фото Владимир Гогић