Прослава јубилеја Српске Цркве у манастиру Подластви

28. Септембар 2019 - 18:32

Поводом прославе јубилеја 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 28. септембра 2019. године свету архијерејску Литургију и освештао параклис Светог великомученика цара Лазара и манастирске конаке те древне ранохришћанске светиње.

Саслуживали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена господа Епископи милешевски Атанасије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, полошко-кумановски Јоаким, бихаћко-петровачки Сергије, диоклијски Методије и уморовљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и многобројно свештенство и монаштво, у молитвеном присуству више хиљада верних.

Повезане вести:

Литургији су присуствовали амбасадор Руске Федерације г. Владислав Маслеников, амбасадор Србије проф. др Зоран Бингулац и конзул Србије у Црној Гори г. Зоран Дојчиновић, представници општинске власти Будве и Херцег Новог са председницима општина г. Марком Царевићем и Стеваном Катићем, многобројне званице из земље и окружења.

„Ово је велики дан у нашој историји. Велики дан пред лицем Божјим и свим нашим славним прецима који су живели на овим просторима на којима ви и ми данас живимо, и на другим просторима наше свете благословене земље Србије и српских земаља. Овде смо присутни данас у великом броју, камо среће и благослова Божјег, када би овако прослављали све велике наше празнике славећи Бога и гледајући у лице свакога од нас рођенога брата који носи образ и лик Божји, јер је сваки човјек икона Божја“, нагласио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј и додао:

„Многи желе да виде Онога који је створио овај свет, а погледајмо само сваки један другога у свакоме ћемо видети лик Божји. У свакоме од нас је Господ усадио Своју икону и лик, не само нас православне, већ у свакога човека. Сви су људи створења Божја и ликови Божји, без обзира на боју коже, нацију, културу и степен културе. Сви смо деца Божја створења руку Божјих. Данас је велики и благословени дан. Наша Црква пре осам векова је добила значајно признање, једну велику улогу међу Цркавама, постала је аутокефална, равна свим другим великим Православним Црквама, почевши од Јерусалима, Антиохије, Цариграда... То превелико дело издејствовао је Свети Сава, највећа личност наше историје и Српске Православне Цркве“.

„Воља Божја је била да је Свети Сава имао мудрога оца Светога Симеона – Немању“, казао је Патријарх и изразио дубоко веровање да његово напуштање Жиче и Студенице, и одлазак Светоме Сави у Свету Гору, дало великог духовног мудраца, велику личност наше историје. Патријарх је истакао да су Свети Сава и Немања знали да без самосталне Цркве не може бити ни самосталне државе и ту су поставили темељ на којем и данас постоји наша Црква и држава:

„Историјска чињеница је да је аутокефалношћу наше Цркве постала и аутокефална и наша држава. Благодарећи том дару Божјем успели смо да преживимо страшни средњи век под турским ропством које је трајало неколико стотина година. Да нам није било Цркве, која је прихватила улогу државе када је држава нестала, ми данас не бисмо постојали.“

„Данас постојимо као народ захваљујући Светом Сави и Немањи“, нагласио је Патријарх и подсетио да доживљавамо и проживљавамо велика искушења, а многи који су зазирали од наше моћи и улоге и славе у историји, потрудили су се да остваре старо римско правило: Подели, па владај.

„Нажалост, том искушењу смо подлегли у нашем времену, па смо допустили да нас други деле и свађају и да нас одвају једног од другога, те данас доживљавамо велика искушења. Али будући да имамо темељ духовни, имамо и велику благодат Божју, јер данас када смо окупљени овде са нама су, браћо и сестре, и многи свети угодници Божји који стоје пред лицем Божјим, они нас неће оставити“, беседио је Патријарх.

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је поручио да чувамо оно што је суштински и главно у нашој историји, нашој Цркви и култури:

„То је вера у Господа Исуса Христа. То је сила, то је снага, то је моћ. Господ је ни из чега створио Цркву, Свете апостоле наградио највећим даровима, Божјим благодатним, који су као прости људи основали Цркву Христову која од тада до данас постоји и врши свету апостолску улогу и у нашем народу и у целом свету.“

Патријарх је упутио апел српском народу да не напушта своја огњишта, јер у туђим земљама многи изгубе свест о себи, веру, да после десетак година забораве коме народу и припадају:

„Неће Господ допустити да нестанемо са лица земље. Све што нам треба дато нам је. Зато упућујем апел вама присутнима, а надам се да тај апел обиђе нашу земљу и отаџбину, али и земље где живи наш народ: Не остављајмо своју благословену земљу за коју су највећи синови дали допринос њеном успеху и напретку, поставили су темеље који нису од данас до сутра. Не напуштајмо своју отаџбину. Ми смо благословени народ, наша култура и историја стоје на чврстим темељима који се не мењају од данас до сутра“, закључио је патријарх Иринеј.

У ранохришћанској крстионици из VII века, која се налази између храма Рођења Пресвете Богородице и конака, владика Методије је крстио слугу Божјег Душана кога је миропомазао патријарх Иринеј. Том приликом, владика Амфилохије је казао:

„Ова крстионица и после петнаест векова рађа изнова и рађаће ако Бог да поново нове хришћане.Већ је васкрсла, обновљена и да Бог да да заживи. Бог да благослови Душана, јер је по предању цар Душан 1350. године обновио овај манастир, па ево и Душан се крштава у тој крстионици која је у то време била обновљена.Овде се ова служба Божја наставља петнаест векова. Данас је наш мали Душан крштен у оној крстионици у којој се крштава скоро од апостолских времена, а која се чува у овој светињи, и наставља се то свето дјело Цркве Божје, дјело просвећења истином Божјом Христовом, вјечном и непролазном, крштавања у име Оца и Сина и Духа Светога – Бога љубави који је призвао Својим распећем и васкрсењем на заједништво и љубав све људе и све земаљске народе.“

Владика је казао да у Цркви нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака, мушког ни женског, Кинеза ни Американца, ни Србина ни Црногорца нити Хрвата или било ког другог:

„То је Црква Божја у којој су једно и заједно призвани да буду и у времену и у вјечности. То је онај благослов који смо ми примили од древних апостола од Свете браће Кирила и Методија, Наума и Климента, од Светог оца нашег Саве – оснивача ове свете Цркве, па онда редом до наших времена, до Светога Василија Острошкога, Петра Цетињскога, до Светог свештеномученика Јоаникија и са њиме постарадалих свештеномученика и новомученика.“

Владика је подсетио да је у Подластви сахрањено осамдесет невиних младића из Грбља, Паштровића, Побора и Маина побијених у она безбожна времена од братоубилачке руке:

„Дај Боже да ово данашње чудо Божје које се догодило овде буде измирење браће, призвање на братску љубав и слогу, да се прекине крваво-братоубилачко коло које је трајало овде и у древна времена, а нарочито од 1941. године па на овамо. Да се прекине тај братоубилачки дух и да се сви надахнемо духом ове древне светиње, свете крстионице у њој сачуване, храма Светог великомученика цара Лазара који се жртвовао за вјеру православну и вјечно и непролазно Царство небеско.“

Високопреосвећни Владика је казао да сви треба да се угледамо на нашега Светога Патријарха који је, упркос лекарским упозорењима да не би требао да путује, дошао на позив Грбљана:

„То је велики дар и свима нама, а велики дар је и њему овај народ Божји који га са оваквом љубављу поздравља и дочекује!“

Владика је захвалио свим добротворима, приложницима те светиње Божје и светога храма који је шест пута рушен.

„Ево обновљен је и данас љепши него што је икада био и већи сабор, увјерен сам, од свих сабора који су раније бивали око овога светог храма“, поручио је митрополит Амфилохије.

Преосвећени Владика умировљени захумско-херцеговачки г. Атанасије у литургијској беседи је казао да је ово дан Васкрсења, јер је Крст увек водио у Васкрс.

„Клањамо се Господу распетоме и васкрсломе, Спаситељу света, Крсту и Божјим угодницима крстоносцима, као што је Свети Лазар и његов Свети син деспот Стефан који је продужио век српских земаља, српске вере и народа. Срећан и благословен овај дан и празник! Сила Часнога крста и молитвено заступништво Светог Лазара Крстоносца нека буде са свима вама молитвама Свјатјешег Патријарха, наследника Светога Саве! Обележавамо осам векова наше Цркве, а она је самостална била, јер је била апостолска. Када је Свети Сава у Жичи 1222. године говорио своју чувену беседу о остварењу и држању праве вере, он је рекао: Ми наследисмо од апостола и отаца ово наслеђе, прејемство, апостолство.“

Са благословом Његове Светости Патријарха и Светог Синода Српске Православне Цркве додељена су одликовања – орден Светог Саве онима који су се највише трудили око изградње и обнове манастира Подластве, а које је уручио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј: г. Станку Магуду, председнику Одбора за обнову манастира; г. Марку Царевићу, председнику Општине Будва; предузетницима браћи г. Славку и г. Момиру Тујковићу и браћи г. Жарку и г. Марку Калуђеровићу. Пригодним одликовањем награђено је више Грбљана.

Сабрање је наставаљено свенародним сабором уз богат културно-уметнички програм и хришћанску трпезу љубави коју су домаћини припремили за све присутне.

Прослава 800 година аутокефалности Српске Православне Цркве и 1500 година постојања манастира Рођења Пресвете Богородице – Подластве почела је 27. септембра 2019. године дочеком Патријарха српског и свечаном академијом на којој је Његова Светост Патријарх г. Иринеј поручио да је жива православна вера у Црној Гори и да је духовна радост у грбаљском манастиру Подластви велико охрабрење за цело Српство.

***

Манастир Подластва, са црквом Рођења Пресвете Богородице, налази се у близини магистралног пута Будва -Тиват – Котор, на јужној падини грбаљског села Ластва Грбаљска, по којем је и добио име. Убраја се међу најзначајнија духовна средишта не само Грбља него целе Боке. Заједно са Михољском Превлаком, која представља 800-годишњи темељ Светосавског православља у Зети – Црној Гори, манастир Подластва је посебно сабирно и саборно место како Грбља тако и целог Приморја.

Археолошка истраживања извршена на темељима цркве Пресвете Богородице у Подластви из 1984. године имала су за резултат проналазак остатака ранохришћанске богомоље из 6. века, чиме је дат велики допринос у проучавању средњовековне археологије на тим просторима. Средњовековни центар духовности Грбља добио је још једну духовну вертикалу која га је везала дубоко за темеље хришћанства. Такав, наизглед неочекивани обрт, где се на месту чије се оснивање по традицији приписивало цару Душану 1350. године, добио је још већи значај јер је материјалним доказима потврђено његово 15-вековно трајање.

Према предању, манастир је подигао цар Душан 1350. године. Према истом предању, преко тог дела Приморја, боравећи кратко у ластовској цркви, са оближње морске обале, Свети Сава, први Архиепископ српски и оснивач Зетске епископије, упутио се у Свету Гору. Исто предање тврди, да је Свети Сава пролазио кроз то место кад је пошао у Јерусалим. Такође, постоји предање о грбаљском пореклу кнеза Лазара Хребељановића.

Од настанка, манастир Подластва је био духовни и политички центар Грбља, сведок бурних догађаја везаних за буне против Млечића и Турака, што се рефлектовало на судбину манастира. Посебно свједочанство његовог мучеништва јесте и нова гробница осамдесет побијених Грбљана, Маина, Будвана, Побора и Паштровића у Бару на крају Другог свјетског рата (ту пренетих и сахрањених 1992. године благословом Патријарха српског Павла), као и страдање свештеномученика Варнаве Бућана, игумана Подластве, убијеног после великог мучења 1942. године од братске руке. Узевши у обзир све ово, манастир Подластва би са правом могао носити име „Манастир мученик”. Манастир је после рушења у Првом светском рату освештао тадашњи Митрополит црногорско-приморски Гаврило Дожић, потоњи Патријах српски, а данас 83 године касније, новобновљени манастир освештао је Његова Светост Патријах српски г. Иринеј.

Извор: Митрополија црногорско-приморска