Прослава патрона Епархије осечкопољске и барањске

Прослава патрона Епархије осечкопољске и барањске
Прослава патрона Епархије осечкопољске и барањске
Прослава патрона Епархије осечкопољске и барањске
Прослава патрона Епархије осечкопољске и барањске

Ово је дан који створи Господ обрадујмо се и узвеселимо се у њему!

У суботу, 20. октобра 2018. године, Епархија осечкопољска и барањска прославила је у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Осијеку своје небеске затупнике пред престолом Свевишњега, Светог деспота Стефана и његову супругу Јелену Штиљановић. Пуноћа Цркве пројавила на евхаристијском сабрању коме је началствовао Епископ зворничко-тузлански г. Фотије уз саслуживање Епископа пакрачко-славонског г. Јована, Епископа бихаћко-петровачког г. Сергија, Епископа мохачког г. Исихија и домаћина Епископа осечкопољског г. Херувима.

Саслуживали су свештеници и монаси из Осечкопољске и барањске, Бачке, Бихаћко-петровачке и Славонске епархије. Радост празника била је пропраћена и од многих представника политичког и друштвеног живота из Републике Србије и Републике Хрватске. 

После читања јеванђелског зачала, свечану беседу је изговорио епископ Сергије, који је између осталог нагласио: -Бог нас је призвао да се угледамо на Његове свете, ради чијег се дивног спомена сабрасмо данас овдје у овај свети храм, прослављајући светога Стефана Штиљановића и свету Јелену. Сабрасмо се овдје ради тог спомена јер Бог љуби своје светитеље, и како нам казује псалмопојац: „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“. Ми смо се данас сабрали овдје не би ли како постали дио Неба, не би ли се како домогли оне друге димензије наше стварности. Оне ставрности коју многи не виде а свима је доступна и докучива, а то је света Евхаристија. 

Пошто су освећена славска обележја - вино, жито и колач, епископ Херувим је произнео благодарност свима који су увеличали прославу епархијског патрона: -Драга браћо и сестре, оци и архијереји наши, желим да Вам заблагодарим на љубави и труду што сте данас дошли у ову нашу богоспасавану Епархију да овде прославите нашу епархијску славу Светог Стефана Штиљановића и Свету Јелену, који су наши заштитници и молитвеници наши пред Престолом Свевишњега Бога. Посебна ми је част да овде поздравим Преузвишенога Надбискупа ђаковачко-осјечкога г. Ђуру Хранића који је уложио свој труд и одлучио да својим присуством увелича наше славље. Поздравио бих и све представнике јавног, културног и политичког живота. Данас смо принели бескрвну Жртву молећи се Свевишњем Богу за здравље и спасење рода нашега васколикога. Нек је благословен данашњи дан, и нека сте благословени сви. Ово је заиста велики дан када наша Епархија прославља своје заштитнике, Стефана и Јелену Штиљановић, јер су они били били наши велики молитвеници и угодници Божји који су превасходно ишли Путем Христовим. Ишли су тим трновитим путем градећи пут ка Царству Божјем. Управо на то ми сви треба да будемо позвани, да изграђујемо у себи ту љубав, љубав која нас узводи ка Вечноме Пристаништу, а то је Царство Божје. Нека сте благословени и нека је благословена данашња слава, од сада и кроз сву вечност. Амин. 

Затим је началствујући епископ Фотије заблагодарио и поучио литургијско сабрање: -Поздрављам вас и доносим благослове наших манастира из Зворничко-тузланске Епархије: Тавне, Ловнице, Папраће и Озрена. То су четири темеља давно посађена и дан данас у њима се служи света Литургија и окупља се православни народ са свих страна. Долази балгоечстви народ да се поклони Светим Немањићима и њиховим светим моштима. И Свети Стефан Штиљановић је такође припадао, можемо слободно рећи по духу, Немањићима, јер је њихово дело вршио као Деспот српски у Аустроугарској и учинио оно што врло тешко данас нама изгледа, да буде неко на власти - владар, а да буде свети човек. Треба остати веран Јеванђељу Христовом, треба остати веран Цркви Његовој и проповеди Светих апостола, што су управо учинили они које данас прослављамо - Свети Стефан и Јелена Штиљановића. Били су некако укључени у буру ветрова световног начина живота. Нису били испосници у некој келији или пустињи где су се смирено молили Богу него су били људи који су живели у свету, али су успели да одрже Реч Божју и да ходе стазом Царства Небескога.

Извор: Епархија осечкопољска и барањска