Прослава Петровдана на Цетињу

Светом архијерејском литургијом, коју су у Цетињском манастиру служили Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Високопреосвећени Господин Амфилохије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки Преосвећени Господин Атанасије, и литијом од Манастира до дворске цркве на Ћипуру, на Цетињу je прослављен Петровдан.

У току Свете службе Божије у чин протојереја-ставрофора са правом ношења напрсног крста произведен је шеф Кабинета Митрополита црногорско-приморског протојереј Радомир Никчевић, а у ђаконски чин је рукоположен студент Богословског факултета у Фочи, Подгоричанин Никола Пејовић.

Бројним вјерницима сабраним у манастирској цркви и порти, али и на платоу испред Цетињског манастира литургијском бесједом обратио се Владика Атанасије (Јевтић). Он је између осталог рекао да је гордост сујета, празнина. «Нажалост, она надувава људе. Зато се држимо смирења, покајања и угледања на Господа и његове апостоле Петра и Павла».

«Смирење је велика снага. Српски народ је, кажу српски дубоки људи, а један од таквих је и пјесник Јован Дучић, има велике душевне резерве јер има смирења, има трпљења. Рече ми једном један Црногорац, Србинм и православни али се мало надима, што ви Србијанци нас презирете? Кажем ја њему: драги мој брате, то је само твој утисак. И моји су прије можда двјеста година дошли у Србију, али ми немамо тај комплекс да смо нешто велико. У мом селу обични људи раде, служе, боре се, ратују, труде се, али немају тај комплекс да сви сад траже признања. А ти имаш тај комплекс и зато ти се чини да ако то неко зна и не аплаудира ти, да те презиремо. Ниси реалан», казао је Владика.

«Православни хришћанин је реалан, он је укључен у стварност. Да буде прихватљив за друге људе и да му други људи буду прихватљиви. То смо научили у Светој Гори. И ваш Митрополит нека опрости што то овдје помињем био је Светогорац и научио је то. И он овдје много што-шта трпи и претрпљива. Али, по томе личимо да смо Христови, да смо хришћани. Ко хоће да иде за Мном, нек се одрекне себе. То значи да се одрекне себе лажнога, себе надменога, себе сујетнога. Нека узме крст свој, не Мој - јер ко може да носи крст Христов! -  али да иде за Мном. И онда ће бити спашен јер ће бити кротак као Христос», објаснио је Владика Атанасије.

Владике су потом предводиле литију до Ћипура, гдје су на темељима цркве Светих апостола Петра и Павла са свештенством преломили славски колач.

Честитајући празник вјерном народу, Митрополит Амфилохије је подсјетио да као што из малога сјемена никне велико дрво, «тако је, ево, из овога малога храма никао велики саборни храм Мајке Божије који је био овдје, испод темеља овога новога храма Светога Георгија кога је подигао краљ Никола. А из тога храма, срушеног у зла и опака времена, након сеобе Арсенија Трећег Чарнојевића Бајице, Владика Данило је подигао владичански двор на мјесту гдје је сада манастир и подигао је нови храм Пресвете Богородице у коме смо се данас сабрали и служили Свету литургију».

«Дакле, из овога малога храма, никао је овај град и све што је часно и честито на Цетињу. То је оно сјеме које су посијали Свети првоврховни апостоли Петар и Павле прије толико вјекова», поручио је Митрополит Амфилохије.

Прослава празника Светих апостола Петра и Павла на Цетињу почела је у навечерје Петровдана празничним бденијем у Цетињском манастиру које су служили Владике Амфилохије и Атанасије. У току бденија Митзрополит Амфилохије је замонашио је искушенике Цетињског манастира Јована Кликовца и Милоша Крушчића, који су након полагања монашких завјета добили имена Филип и Натанаило.

Након бденија у Цетињском манастиру, празновање је настављено на градској љетњој позорници концертом Српског пјевачког друштва «Јединство» из Котора, које слави 170-ту годишњицу од оснивања, и ансамбла народних пјесам и игара «Ђурђевданско коло» из Подгорице.

Концерт је поздравним словом благословио Митрополит Амфилохије, уз присуство Владике Атанасија, амбасадора Србије Зорана Лутовца и градоначелника Цетиња Милована Јанковића.

У програму су још учествовали гуслар Спасоје Поповић, искушеник Цетињског манастира, који је отпјевао неколико фрагмената из «Горског вијенца» и полазнице школе вјеронауке при Цетињском манастиру. 

Извор: Митрополија црногорско-приморска