Прослава Петровдана на Топчидеру
Његово Преосвештенство Епископ хвостански Г. Атанасије, викар Његове Светости Патријарха српског Г. Павла, служиће сутра од 9 часова Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Петра и Павла на Топчидеру. Том приликом Владика ће преломити славски колач са свештеницима овог светог храма, парохијанима и свим слављеницима који сутра славе храмовну славу на Топчидеру.
Црква Светих Апостола Петра и Павла подигнута је 1832-1834. године, као задужбина кнеза Милоша Обреновића, који је подигао многобројне храмове и манастирске конаке у земљи као и ван ње.
Међу њима се истичу: црква у Никољу, Аранћеловцу, Савинцу, Горњем Милановцу, Горњој Добрињи, цркву манастира Враћевшница која је грађена по узору на топчидерску цркву, Саборну црква у Београду и стару цркву у Јагодини. Ипак, од свих својих задужбина највише је волео Топчидерску цркву. Према народној традицији, кнез Милош је подигао овај храм у знак свог спасења у благодарности Богу, јер је ту измакао Карађорђевом гневу, и то због пропуста турске војске код Цареве Ћуприје у Топчидеру. По другој верзији, Кнез Милош је требало да буде погубљен због супротстављања Карађорђу на месту где се сада црква налази. По његовом доласку на власт, испунио је свој завет и обећање саградивши ову цркву, поред његовог летњег дворца, у непосредној близини конака Митрополита Србије. Црква Светих Апостола Петра и Павла ће све до 1863. године бити дворска црква, за коју су везани важни догађаји из времена стварања и организовања државног и црквеног живота обновљене Србије. Историјске околности под којима су Турци порушили све цркве из периода Деспота Стефана Лазаревића заузећем Београда, ову најстарије сачувану београдску цркву из периода обновљене Србије чине изузетно важним спомеником културе. Када говоримо о културном и историјском значају ове цркве, посебно треба истаћи и то да је је њен настанак уско везан за националну борбу и стремљења српског народа да се ослободи вековног турског ропства. Наиме, Вожд Карађорђе је из Топчидера за време Првог српског устанка 1804. године повео устанике на Београд, ослободио га и извојевао победу српском народу.
Топчидерска црква је била предмет интересовања великог броја научника који су се бавили нашим старинама и културним споменицима. Према једним изворима, градња је отпочела 1830. године, одмах по добијеној независности Србије, док нам други, мало прецизнији подаци говоре да је Кнез Милош почео прво да гради конак 1830. године, а затим цркву. Градња је, дакле, отпочела копањем темеља 28.јула 1832. године. Градили су је ондашњи познати неимари Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић, извођачи многих грађевина и здања старог Београда, са Хаџи Николом Живковићем, који се сматрао изузетним градитељем обновљене Србије. Њену изградњу су надгледали повереници и најближи сарадници кнеза Милоша. Зидање цркве је трајало око три године, са кратким прекидом лета 1834. године због слабог плаћања и ниских надница мајстора. Штедљивост Кнеза Милоша при градњи цркве се испољила и у погледу коришћења материјала. Пре свега, ради се о употреби и коришћењу једног старог гробља чији су споменици уграђени у црквеном торњу и старом Митрополитовом конаку, садашњем парохијском дому.
