Прослава победе Цркве
Богословски симпосион Црква пре и после Миланског едикта - Пожаревац, 23. фебруар 2013. године
У храму свете Петке у Пожаревцу одржан је богословски симпосион о Константину Великом под општом темом Црква пре и после Миланског едикта. Историја није ништа друго да историја знаменитих појединаца. Мало је владара у повесници човечанства какав је велики ромејски цар, свети Константин Велики. С правом се може сматрати најутицајнијим човеком у историји, човеком који је тадашњу Европу окренуо Истоку.
Отварајући симпосион, Епископ браничевски г. Игњатије је нагласио да у историји света и човечанства постоје личности и догађаји које можемо назвати граничним, што ће рећи, да обележавају епохе, и историја се дели на оне пре и оне после. Један од таквих догађаја је чин доношења Миланског едикта 313. године којим је хришћанство, а самим тим и све религије у тадашњој држави, задобило слободу вероисповедања...
Од овог значајног догађаја много чега се променило, и у Цркви и у друштву, у свету уопште... Оно што је очигледно обележио овај догађај у историји, прошлој, садашњој и будућој, јесте да хришћанство не црпи више свој идентитет из прогнаног народа, из дотадањег мучеништва, већ да, на неки начин, има свест да је ту у свету, да је за свет, да је читав свет позван да буде хришћански свет. С друге стране, последице по државу су биле оне које смо могли пратити кроз постојање Византије, до касног средњег века. Оно што нам је данас задатак, нама савременицима, јесте да сви после Миланског едикта и читаве пређене историје, како је хришћанство увек чинило, откријемо који су то суштински проблеми света, човека, и да с обзиром на нашу веру, на оно што нам је Господ открио, понудимо решење...
Протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић је говорио о историјском контексту краја трећег и почетком четвртог века, о томе како је дошло до тога да свет који је био противан и прогонио Цркву и хришћане, постане солидаран, да престане прогонити хришћане и све више постаје хришћански свет.
Протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу, у предавању под насловом Политичност паганске религије и хришћанства у Римском царству казивао је о религијском феномену и његовом значају. Скицирањем религијске мапе Римског царства у којем је император био и државник са апсолутном влашћу и имао "духовну власт“, поткрепљено је изузетном прецизношћу и историјским чињеницама, и истакнуто да нема ниједнога господара над човеком до Господа. Предавач је, даље, приказао како се хришћанство односило према политичности паганске религије и римске паганске државе, јер је управо та политичност религије у античко доба изазивала прогоне и страдања хришћана.
Епископ западноамерички проф. др Максим (Васиљевић), предавањем на тему Христијанизација у Константиново доба и у савременом свету, претпоставке и могућности, уприличио је велику радост свештенству са верницима Епархије браничевске, што је лицем у лице могао да живо предаје своја разматрања и размишљања о историјски најзначајнијем моменту за хришћански свет и његове будуће токове:
"...Заиста, Константин је веровао да му је божански промисао високо и свето послање, да га је изабрао да поново подигне империју, и то на хришћанским темељима... Сам цар Константин је осећао да цивилизацијско јединство има за предуслов заједнички поглед на свет, поглед на човека, ствар која је директно занимала хришћане. Треба рећи да се дилема испољила код следећег питања: да ли Црква треба да прихвати цареву понуду и да му повери ново дело, тачније, да ли је ово уопште била добра прилика или можда опасан компромис?... Одговорност Цркве се простирала и на цареве. Чак је и цареве овог века требало привести вери Христовој..."
У завршном делу свог излагања Епископ Максим је, између осталог, отворио неколико питања нашег савременог света на која треба дати праве одговоре:
- о заједничкој европској кући и могућој коегзистенцији људи са различитим погледима на свет и усмерењима која из тога произлазе;
- о могућем нашем друштву, било у Европи, било у Америци, у коме једни поштују природну околину као творевину Божју, а други је сматрају за средство за задовољење својих хедонистичких потреба;
- о нашем свету који егзистира и верује да је његов ближњи икона Божја или тек живи са оним који ближњег сматра средством за обезбеђење свог економског стандарда, благостања.
Организатори овог Богословског симпосиона су Епархија браничевска - Епархијски управни одбор и Одбор за просвету и културу, Пожаревац
Зорица Зец
