Прослава празника Преподобног Прохора Пчињског

''Преподобни Прохор Пчињски је светитељ који је живео крајем 10. и почетком 11. века, подвизавајући се постом и молитвом на планини Козјак и на простору Старог Нагоричана. Његов испоснички живот и благост којом га је даривао Господ били су надалеко познати и поштовани код верујућег народа. У току лова, почетком 11. века, на планини Козјак нашао се млади византијски војвода Роман, коме је Преподобни Прохор Пчињски прорекао да ће постати византијски цар. То се и догодило, па је тако византијским царством у периоду од 1067. до 1071. године владао цар Роман IV Диоген.

У знак захвалности за пророчанство које се обистинило, Роман IV Диоген, подигао је у подножју планине Козјак у долини реке Пчиње, манастир Преподобном Прохору Пчињском чије се нетљене мошти у њему налазе до данас и из којих већ хиљаду година точи Свето миро.''

(из житија Преподобног Прохора Пчињског)

Хиљадугодишња историја манастира Свети Прохор Пчињски, представља истовремено и већи део историје српског народа на простору Старе Јужне Србије. Други ктитор манастира био је Краљ Милутин који је у потпуности обновио овај манастир, украсивши га, тада најлепшим иконописом и фрескописом који је остао делимично сачуван у олтарском делу цркве и до данас. Ако се овоме дода да је Краљ Милутин у непосредној близини подигао и цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричану, онда се може разумети какав је значај имао овај простор у време најславније српске средњовековне историје. Манастир је, после слома српске државе, делио судбину српског народа и у више наврата био је уништаван и паљен, али су чудотворне мошти Преподобног Прохора Пчињског сачувале овај манастир од потпуног разарања. У другој половини 19.века сам манастир и планина Козјак били су центар ослободилачких покрета (комитског, а касније и четничког) против османлијских завојевача и пружали велику подршку српском народу за ослобођење од турске власти. Тако је 12. јуна 1878. године одржана скупштина свих представника српског народа који се нашао под османлијском влашћу и који су тражили присаједињење матици Србији.

Овогодишња прослава манастирске славе почела је свеноћним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије са монаштвом и свештенством, а коме је присуствовао велики број верника из Епархије врањске.

Свету Архијерејску литургију, Епископ врањски Пахомије је служио на дан манастирске славе - 01. новембра. 2008. године уз саслужење саслужење свештенства и монаштва. Овогодишњој слави у манастиру Свети Прохор Пчињски, присуствовао је изузетно велики број верника (више од хиљаду верника), а многи од њих су се причестили и донели славске и заветне колаче који су пререзани по завршетку Свете литургије. Била је врло импресивна слика, по завршетку Свете литургије, када је кренула славска литија око храма Светог Прохора Пчињског на чијем челу је био Епископ врањски Пахомије. Већ после првог опхода око манастира, реке верника су се спојиле и представљале су непрегледну, али истовремено свечану и достојанствену поворку православних хришћана из свих места Епархије врањске, али и верника из Косовског поморавља и Македоније (Куманова и Скопља). Најлепши део литије били су ученици који похађају верску наставу из Врања (из основних и средњих школа), која су дала радост и ведрину целом догађају.

По завршетку литије, Епископ врањски Пахомије, пререзао је славски колач овогодишњих кумова предузећа ''Хеба'' из Бујановца, а истовремено је објављено да су кумови за следећу годину запослени у Ветеринарској станици Бујановац. Осим овог колача, Епископ врањски Пахомије, пререзао је и славски колач манастира Свети Прохор Пчињски са настојатељем манастира јеромонахом Јефремом.

У својој беседи, изговореној овом приликом, пред изузетно великим бројем присутних верника, Епископ врањски Пахомије најпре је подсетио на житије Преподобног Прохора Пчињског, указавши да живот и вера коју је имао Преподобни Прохор Пчињски представљају путоказ свим генерацијама православних хришћана. И данас многи православни хришћани, походе овај манастир и налазе исцељење за своје, како телесне тако и духовне, болести. Какав утицај и значај има Свети Прохор Пчињски, најбоље говори чињеница, да овај манастир посети годишње неколико хиљада верника и ходочасника. Затим се Епископ врањски Пахомије захвалио свима онима који су помогли да се овогодишње славље прослави у најбољем реду, а затим је истакао потребу јединства православних хришћана који живе на граничним просторима, као што је то простор југа Србије, ради опстанка и очувања православне хришћанске цивилизације и културе.

За све присустне, овогодишњи кумови из предузећа ''Хеба'' и управа манастира, приредили су трпезу љубави у великој народној трпезарији, а за званице приређена је трпеза љубави у трпезарији у Врањском конаку.

Извор: Епархија врањска