Прослава празника Светог мученика Јустина Философа у Епархији врањској

Поводом Недеље свих Светих и празника Светог Јустина Философа, Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије, служио је 13.06.2009. године празнично бденије у Саборном храму Свете Тројице у Врању. Том приликом Епископ врањски Пахомије изнео је са свештенством Епархије врањске мошти: Светог архиђакона Стефана, Светог великомученика Пантелејмона, Светог Јована Златоустог, Светог Нектарија Егинског и Светог Јоасафа Српског и Мeтеорског, којима су се сви присутни поклонили и целивали их.

Свечаност обележавања празника, 14.06.2009. године, започела је Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању (у коме је крштен Отац Јустин Поповић) коју је служио Епископ врањски Пахомије са свештенством Епархије врањске. По завршетку Свете Литургије, извршено је резање славског колача чији је овогодишњи кум био господин Милан Михајловић, председник невладине организације ''Друштво Отац Јустин Поповић'' из Врања. Осим овог колача, Епископ врањски Пахомије извршио је резање славског колача Удружења адвоката из Врања, чији је овогодишњи кум био господин Слободан Нешић, адвокат из Врања.

Након резања славских колача, Епископ врањски Пахомије, посетио је са свештенством и верницима обновљену кућу Оца Јустина Поповића где је том приликом разговарао са присутнима о будућим радовима на завршетку овог Свеправославног духовног центра у Врању, који у свом саставу има: обновљену родну кућу, новоподигнуту капелу посвећену Светом Јустину Философу и Оцу Јустину Поповићу, врањском и ћелијском, књижару и помоћне просторије центра.

"Свети мученик Јустин Философ, био је Јелин, рођен у Сихему 105. године. Тражио је мудрост код философа, али један старац му објасни да људи не могу знати истину о Богу док им је сам Бог не открије, а Он је то урадио у књигама Светог Писма. Јустин прочита Свето Писмо и поста хришћанин, али није хтео да се крсти док се не увери у лажи оптужби против хришћана. У Риму је видео мученичку кончину Светих Птоломеја и Лукијана, па је написао апологију (одбрану) хришћана и њиховог учења и предао је цару Антонину, који обустави њихово гоњење. Када наста гоњење под Марком Аурелијем, он написа другу апологију, али неки нечасни философ Крискент, циник, оптужи га да је хришћанин и он допаде тамнице где га је Крискент и отровао 166. године."
(из житија Светог мученика Јустина Философа)

Извор: Епархија врањска